Ljudi nisu evoluirali sedeći. Niti su evoluirali da bi radili sedeći.

Iako je svima, oduvek, ovo bilo jasno, već više od veka deca provode sate i sate sedeći u klupi, često bez dozvole da mrdnu tokom časa. Ljudi su živa bića koja se, za razliku od biljaka, kreću i tu potrebu imaju tokom celog života. Ipak, pedagozi širom sveta kao da su u strahu da dozvole pokret na času bojeći se da će se deca previše zaigrati i da će im čas “propasti”. A šta ako pokret donosi bolje učenje, pamćenje i razumevanje, veći uspeh i angažovanje dece? Da li bi ste pristali na neke promene u nastavi?

 Što je teži zadatak, to je veća aktivnost mozga

Setite se ove rečenice uvek kada:

• učite nešto novo
• naiđete na problem u učenju/razumevanju/pamćenju
• ponavljate naučeno

Mozak voli komplikovane stvari. Voli da angažuje što veće regije istovremeno. Voli da ima više kanala učenja. Iako su naše škole koncipirane za audio – vizuleno učenje, naučna istraživanja decenijama dokazuju da je najbolji rezultat učenja onda kada se svemu doda pokret. Poslednjih godina je u svetu aktuelan metod Kretanje u učenju koji se zasniva na uključivanju aktivnih pauza u toku časa, uvođenja pokreta u tok učenja i različitih fizičkih aktivnosti između časova. Cilj je fizičko angažovanje dece tokom nastave kako bi pokret podstakao poboljšanje pažnje, učenja, razumevanja, analize, primene i kreiranja.

A kako tačno, sigurno se pitate. I dobro je da se pitate!

Pre nego što dobijete odgovor na ovo pitanje, samo par značajnih informacija. Jedno veliko istraživanje u kojem su bila uključena deca osnovnih i srednjih škola i studenti, pokazala je neočekivano dobre rezultate uvođenjem desetominutnih šetnji pre testova. Ispostavilo se da su rezultati testova bili bolji od 8 do čak 34% nakon šetnji. Najveći uticaj fizičke aktivnosti na rezultat testa imali su studenti, a posebno je primećeno da su deca koja su inače imala loše ocene više napredovala, što može biti značajan putokaz. Takođe, primetno je da na ovako jednostavnu fizičku aktivnost dobro reaguju i deca sa poremećajem pažnje jer ih dodatno fokusira i pozitivno utiče na ponašanje. Postoje zabeleženi slučajevi koji pokazuju značajno poboljšanje u školskom uspehu za učenike koji su morali da šetaju tokom velikih odmora.

Smatra se da deca nižih razreda osnovne škole imaju kapacitet da pažljivo prate svega 15 do 20 minuta časa. Ipak, kada se uključi čak i minimalni pokret, gestikulacija, gluma, muzika, ples ili čak šetnja po učionici, koncentracija značajno raste. Razlog je u tome što se u pokretu mozgu šalje kiseonik, voda i glukoza koji mu pomažu da bolje radi i podižu raspoloženje. 

Fizičko kretanje stimuliše dugotrajno pamćenje jer je to u ljudskom mozgu povezano sa preživljavanjem.

Kretanje tokom učenja pozitivno utiče na decu sa različitim vrstama problema. Deca sa disleksijom posebno dobro reaguju na fizičke aktivnosti, posebno one u kojima imaju pokret rotacije.

Neki mogu reći da dodavanje pokreta temama i lekcijama oduzima više vremena i čini lekciju dužom. Istina je. Međutim, možete odlučiti koliko pokreta želite da uključite. Uverite se da je autentičan i da li će biti dobar dodatak vašoj lekciji. Garantujem da će vam malo dodatnog vremena biti vraćeno u vidu aktivnog angažovanja i poboljšanog uspeha učenika.

A sada, evo i predloga:

Gestikulacija i položaj tela: Iako bi vam bilo teško da pronađete radionicu za profesionalni razvoj o korišćenju pokreta u učionici, gestikulacija je bila naš prvi jezik i ostaje ključna za prenošenje ideja. Postoji fascinantno istraživanje koje sugeriše da se naše najnaprednije, najnovije i najsavremenije ideje – one koje još uvek ne možemo sasvim da opišemo rečima – prvo pojavljuju u našim gestovima. Zato, navodite decu da koriste ruke i njima opisuju ono što govore, vezuju pokret za nove pojmove i sporazumevaju se bez reči, samo gestikulacijom.

Kreativnost u pokretu: Nije ništa novo da se najbolje ideje rađaju dok hodate. Zato dajte priliku deci da razmmišljaju dok hodaju. Oslobodite prostor i pustite ih da razmišljaju, preslišavaju se ili diskutuju dok hodaju. Dokazano je da čak i mikro kretanje, prebacivanje težine tela sa noge na nogu, pomaže deci da regulišu svoje stanje fiziološkog uzbuđenja i budnosti.

Igranje uloga: Da li znate da je Ajnštajn sebe zamišljao kako jaše na snopu svetlosti dok je razvijao teoriju relativnosti, a da je pronalazač vakcine protiv dečije paralize Jonas Salk zamišljao sebe kao virus? Istraživanja pokazuju da je igranje uloga u nauci pomoglo učenicima da postignu tačnije razumevanje gradiva.

Kognitivne veštine se bolje razvijaju uz muziku i motoričke veštine

Pokreti telom uz muziku angažuju velike regije mozga i u potpunosti ga bude. Uz to, ritam angažuje motorički deo mozga koji već na prve taktove stvara privid pokreta celog tela čak i kad se ono ne kreće. Iskoristite ova naučna znanja da unapredite rad, budnost i zainteresovanost dece dok uče, bez obzira u kom uzrastu i gde. Pitajte bilo koga ko je u mladosti svirao neki instrument, sve što je nekada vežbao lako može da obnovi i da dostigne nivo gotovo isti kao kada je najbolje izvodio tu kompoziciju posle samo par sati prisećanja. Čak i oni koji nisu svirali i po 30 godina, budu iznenađeni da je moguće da im je znanje u prstima, u pokretima, iako decenijama nisu vežbali.

I za kraj, još malo naučnih rezultata. Učenici koji su uključili kretanje u svoju strategiju učenja zapamtili 76% materijala, dok su oni koji su jednostavno koristili mozak za pamćenje zapamtili samo 37%. Jednostavno, ne sećamo se dobro onoga što čujemo, pa čak ni onoga što vidimo. Najviše se sećamo onoga što smo uradili, radnji koje smo preduzeli. A te radnje podrazumevaju pokret.

Mnogo više o praktičnim savetima kako da uključite pokret u učenje saznaćete na vebinaru Učenje kroz pokret, 22. marta u 19h na Zoom-u ili možete pogledati snimak na Youtube, kad god vama to odgovara.

Marijana Milošević

Bim Bam

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.