Kako sviranje klavira utiče na mozak?

U poslednjih nekoliko decenija, neurolozi su postigli značajne proboje u razumevanju funkcionisanja ljudskog mozga. Praćenjem aktivnosti mozga u realnom vremenu pomoću fMRI (Funkcionalna Magnetna Rezonanca), otkrili su da sviranje muzike predstavlja pravu “vežbu” za mozak. Različiti delovi mozga intenzivno sarađuju kako bi obrađivali i povezivali različite elemente muzike u vrlo visokoj brzini.

Kako bi pijanista svirao, potrebno je da istovremeno koristi obe ruke koje, najčešće, imaju potpuno različite pokrete i zahteve. Osim toga, treba da vizuelno isprati notni tekst, auditivno da proverava da li je sve kako piše, i taktilno i motorički da isprati i podrži. Iako ruke rade nezavisno jedna od druge, njihova koordinacija daje jedinstven proizvod: muziku. Pokreti rukama mogu biti simetrični, koji su lakši i mogu biti donekle i automatizovani na nesvesnom nivou, i paralelni, ili nezavisni, kada koncentracija mora biti apsolutna kako bi se ispratila različitost zahteva.

Da li je klavir dobar za mozak?

Sviranje klavira posebno je korisno za tri oblasti mozga: motorički, vizueni i auditivni. Baš kao što fizička vežba jača telo, disciplinovano i metodički vođeno vežbanje klavira jača ove delove mozga, omogućavajući pijanistima da ih bolje primenjuju u drugim aktivnostima.

Naučnici su otkrili da sviranje stvara snažnu aktivnost u mozgu i u levoj i u desnoj hemisferi, povećavajući aktivnost u corpus callosumu (most između leve i desne hemisfere). Ovo omogućava porukama da brže i raznovrsnije putuju između obe strane mozga, što može pomoći muzičarima da rešavaju probleme efikasnije i kreativnije kako u akademskom, tako i u društvenom životu.

Postoji 5 različitih oblasti gde su primećene razlike u strukturi mozga muzičara: sluh i slušanje, motoričke aktivnosti, pamćenje, emocije i pažnja i učenje.Budući da stvaranje muzike uključuje oblikovanje i razumevanje emocionalnog sadržaja kompozicije, muzičari često imaju viši nivo izvršnih funkcija koje su izuzetno važne za planiranje, odlučivanje i pažnju na detalje.

Mozak se oblikuje iskustvom

Plastičnost mozga odnosi se na sposobnost mozga da se prepravi i stvori nove neuronske puteve. Ranije se smatralo da samo deca mogu imati plastičnost mozga, međutim, naučnici su dokazali da su promene moguće i kod odraslih. To znači da čak i ako ste početnik u sviranju u zrelom dobu, imaćete koristi od redovnog vežbanja. Nedavna istraživanja su pokazala da svako ko svira instrument, čak i ako su prvi časovi u starijem dobu, pokazuje povećanu neuroplastičnost. Takođe, sviranje klavira može služiti kao prevencija od bolesti starijeg doba, poput demencije i Alzheimerove bolesti. Važno je napomenuti da uvođenje novih navika i vežbanje, u ovom slučaju sviranje klavira, daje rezultat samo ako se vežba redovno i kontinuirano.

Nauka je takođe dokazala da sviranje klavira i ostalih instrumenata sa dirkama utiče i na to da mozak podjednako koristi obe hemisfere, a ne dominantno jednu, kao kada su drugi instrumenti u pitanju. To je primetno čak i kada je samo slušanje muzike u pitanju, i tada pijanisti angažuju veće i simetrične regije mozga u prepoznavanju, praćenju i razumevanju onog što slušaju. I baš kao što slušaju muziku, muzičari većim kapacitetima slušaju i ostale audio izvore, pa i verbalnu komunikaciju.

Takođe, nauka je dokazala da pijanisti vremenom nauče da više koriste i nedominantnu ruku (desnoruki levu, levoruki desnu), zahvaljujući aktivnom sviranju klavira gde obe ruke imaju podjednako zahtevne zadatke.

Da li sviranje poboljšava pamćenje?

Poboljšana izvršna funkcija takođe ima uticaj na rad memorije. Muzičari pokazuju poboljšanu funkciju pamćenja, što im omogućava da brže i efikasnije pamte, čuvaju i pronalaze zapamćeno. Studije su pokazale da muzičari koriste svoje dobro umrežene mozgove da svakom sećanju daju višestruke “etikete”, kao što su emocionalna, audio, video ili kontekstualna etiketa, baš kao dobar pretraživač.

Prema kanadskom istraživanju, učesnici koji sviraju nadmašuju ostale vršnjake na testovima koji zahtevaju pamćenje proznog teksta.

Da li sviranje klavira povećava IQ?

Devetomesečno kanadsko istraživanje koje je uključivalo nedeljni trening klavira i pevanja pokazalo je da se IQ mladih učesnika povećao za skoro 3 boda u poređenju s njihovim vršnjacima. Ovo istraživanje podržava ideju da sviranje klavira vežba delove mozga koji su korisni u matematici, prostornoj inteligenciji i verbalnim veštinama. Takođe, dokazano je da aktivnosti koje prate sviranje klavira, kao što su memorisanje, izražavanje emocija i razumevanje teorije muzike, može imati uticaj na IQ.

Prema ovom istraživanju, uzimanje časova muzike pozitivno je povezano sa performansama na raznovrsnim zadacima slušanja, i to ne samo muzičkog. Ovo uključuje:

Poboljšano čitanje;
Poboljšan rečnik;
Sekvenciranje verbalnih informacija;
Detektovanje promena u tonu u govoru;
Dekodiranje emocija iz govora.

Klavir je, ipak, drugačiji

Iako većina podataka koje ste pročitali ima direktne veze sa muzičarima uopšte, a ne samo pijanistima, klavir, baš kao i harmonika, orgulje ili čembalo, donosi nešto dodatno u odnosu na druge instrumente. To je čitanje više notnih sistema istovremeno, praćenje pokreta, prstoreda, dinamike i načina izvođenja različitih za desnu i levu ruku, sve u istom trenutku. Iako klavir deluje kao najjednostavniji instrument za početnike, što se više odmiče sa znanjima i veštinama, sve su kompleksniji zahtevi koje treba ispoštovati vizuelno, auditivno, taktilno, motorički, emotivno. Nivo pažnje potreban da se izvede kompozicija je takav da maksimalno angažuje sva čula i lako je prepoznati koliko dugo koncentracija traje samo slušanjem izvođenja. Cilj svakog nastavnika je da radi na kvalitetu izvođenja na svaki način, a poboljšanje u koncentraciji će biti rezultat koji će se preslikati na sve oblasti života deteta.

Bim Bam ima specijalizovane programe za pijaniste početnike svih uzrasta, na individualnim ili grupnim časovima. Bilo da želite da vaše dete stekne muzičke, kognitivne, socijalne ili bilo koje druge sposobnosti, da se sa detetom radi po klasičnim, inovativnim ili internacionalnim metodama, mi vam stojimo na raspolaganju. A ako znate koristi od sviranja za dete, razmislite – da li je vreme da i sami započnete sviranje i tako pružite dodatnu podršku i detetu i sebi?!