U današnje vreme, sve češće se susrećemo s decom koja pokazuju otpor prema učenju i odbijaju angažovanje u aktivnostima koje zahtevaju čak i najmanji trud. Ovo ponašanje često izaziva zabrinutost kod roditelja i nastavnika, ali je važno razumeti da postoje različiti uzroci ovakvog stava prema učenju. Samim tim i različita rešenja.

1. Psihološki aspekti: Odbijanje učenja može biti rezultat psihičkih izazova koje dete doživljava. Stres, anksioznost, ili čak depresija mogu značajno uticati na sposobnost deteta da se fokusira i angažuje u učenju. Saradnja s psihologom može biti korisna u prepoznavanju i rešavanju ovakvih problema. Budite otvoreni u tome da pronađete najbolju podršku za svoje dete. Roditelji često dignu ruke kada misle da su sve već probali. Baš tada je pravi trenutak da potraže pomoć onih koji imaju daleko više alata za prepoznavanje i rešavanje problema.
2. Pedagoški pristup: Neki đaci mogu doživljavati dosadu ili frustraciju ako nastava nije prilagođena njihovimindividualnim potrebama i stilovima učenja. Raznolikost u pristupu učenju, koristeći različite metode i materijale, može motivisati decu da aktivnije učestvuju. Možda ne možete uticati na to kako dete uči u školi, ali možete kod kuće. Obratite pažnju da li lakše uči vizuelno: dok podvlači, boji, prepisuje, crta i pravi svoje beleške? Da li pamti slike i položaj teksta na stranici? Možda bolje uči auditivno: kada joj/mu neko priča i verbalno objašnjava. Možda najbolje uči kao kinestetičar: potrebno je da proba, oseti, napravi, kako bi naučila/o. Pratite kako najbolje uči i podstičite da, ako je vizuelac, nauči još bolje kako da koristi sopstvene beleške, boje i crteže; ako je auditivac možda će pomoći da pričate o temi, ili da pročita i snimi sebi lekciju da bi mogla/mogao da sluša; ako je kinestetičar da napravi eksperiment, maketu, pipne oblik, teksturu.
3. Okruženje i porodični uticaji: Porodično okruženje igra ključnu ulogu u formiranju stavova prema učenju. Deca koja odrastaju u stimulativnom okruženju i imaju podršku roditelja obično razvijaju pozitivan odnos prema učenju. Roditelji bi trebalo da se posvete izgradnji podržavajućeg okruženja koje podstiče radost u učenju. Deca odlično uče imitirajući. Ako vi imate pozitivan stav prema obrazovanju, prenećete to na dete. Ako pred njom/njim kritikujete nastavnike, trenere i ostale važne svoje ili njene/njegove pedagoge, dobićete dete nezainteresovano za učenje.
4. Nedostatak motivacije: Nedostatak vidljivih ciljeva i nagrada može umanjiti motivaciju kod dece. Postavljanje realnih ciljeva, praćenje napretka i pružanje adekvatnih nagrada mogu značajno uticati na motivaciju za učenjem. Uvek imajte u vidu da deca, u principu, dobro reaguju na podsticaj, pohvalu, nagradu. Nagrada ne treba nikad da bude za rezultat koji dete napravi, imajte u vidu da je i  verbalna podrška odlična. Iako neka deca trenutno reaguju samo na nagradu ili kaznu, uz sistematično menjanje pristupa, iznenadićete se koliko će podrška, pohvala i vaša iskrena vera u uspeh biti korisnija od svake materijalne nagrade.
5. Strah od neuspeha: Deca ponekad izbegavaju učenje zbog straha od neuspeha. Kada dete razume da je vama važnije da je strpljivo, vredno i odgovorno, i njegov/njen stav će se menjati. Važno je raditi na izgradnji samopouzdanja, naglašavati proces učenja, a ne samo rezultate, i podsticati dete da vidi greške kao priliku za učenje. Poređenje sa drugom decom nije preporuka, zato pronađite stvarne primere iz detinjstva uspešnih sportista, umetnika, naučnika, sa kojim bi dete moglo da se lakše identifikuje.

Kako se nositi sa odbijanjem učenja:

1. Istraživanje interesovanja: Otkrivanje onoga što dete stvarno interesuje može povećati motivaciju. Povežite gradivo s stvarima koje su deci zanimljive i relevantne.
2. Individualni pristup nastavi: Raznolikost učila i metoda prilagođenih različitim stilovima učenja može učiniti nastavu zanimljivijom i pristupačnijom.
3. Podrška roditelja: Važno je raditi na partnerstvu roditelja i nastavnika kako bi se pružila dosledna podrška kod kuće i u školi. Radionice za roditelje o važnosti učenja i metoda podrške mogu biti izuzetno korisne.
4. Mentorstvo i razgovor: Postavljanje mentora ili pružanje prilike za otvoren razgovor može pomoći deci da prevaziđu strahove i nesigurnosti u vezi s učenjem.
5. Postavljanje ciljeva: Pomozite deci da postave realne i ostvarive ciljeve, kao i dugoročne, optimistične pa čak i trenutno nerealne. Praćenje napretka i proslava malih uspeha podstiču samopouzdanje. Naučite decu da prave planove, obezbedite im kalendare, rokovnike ili planere kako bi sami pisali i pronašli koji im stil planiranja najviše prija.
6. Savetovalište: Posavetujte se sa stručnjacima u školi ili van nje, koje su korisne metode učenja u skladu sa navikama i potrebama vašeg deteta.  Nekada samo jedan razgovor sa nekim ko je posvetio život različitim metodama učenja može da pomogne da problem sagledate iz sasvim drugačijeg ugla.

Razumevanje i rešavanje problema odbijanja učenja zahteva saradnju između roditelja, nastavnika i stručnjaka. Ova zajednička inicijativa može stvoriti podsticajno okruženje u kojem deca mogu razviti pozitivan odnos prema učenju i ostvariti svoj puni potencijal.

Marijana Milošević

NLP trener i NLP Coach

Prvi deo teksta, o učenju kod dece predškolskog uzrasta, pročitajte ovde.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.