Iako svi želimo svom detetu samo najbolje, nekada nismo u stanju da dopremo do onoga što je najvažnije za njihovo ponašanje – do njihovih misli. Način na koji doživljavaju i sebi objašnjavaju situacije u kojima se nalaze, varira na dugačkom kontinuumu između optimizma i pesimizma. To gde se nalaze na ovoj liniji utiče na sve aspekte života, uključujući i to koliko su uspešni, mentalno zdravi i srećni. I baš u tome, mi možemo da im pomognemo.
Ponekad pomislim kako je šteta što sam na svoje NLP putovanje krenula kada su mi deca imala već 10 i 12 godina i kako sam mogla biti još mudrija mama da sam neke stvari saznala ranije. Moje ćerke, sa druge strane, nisu imale izbor. I svesno i nesvesno su upijale principe neuro lingvističkog programiranja, vežbale tehnike, bile moji zamorčići i rasle zajedno sa mojim učenjem. Neke moje rečenice i pitanja znale su da ih izbezume dok sam ja mirno čekala odgovor. Ipak, danas sve češće čujem te iste rečenice iz njihovih usta i shvatam da je vredelo.
U prethodnom tekstu smo pomenuli neurologičke nivoe i oblasti koje su važne kada adresirate poruke. Tako možete kritikovati, ili pohvaliti, okruženje, ponašanje, strategije, uverenja, vrednosti ili identitet a u zavisnosti od toga na kojoj ste strani kontinuuma, dete će se značajno drugačije osetiti.
Sećate li se situacija kada je trebalo da kažete roditeljima da ste dobili slabu ocenu na kontrolnom, iz matematike na primer? I kada se pitate kako to da uradite a da se druga strana ne naljuti, pobesni ili se razočara? I kako da prođete sa najmanje posledica? Onda vas sigurno interesuje šta se u međuvremenu promenilo, od kada više niste dete, pa hajde da vidimo šta je novo vreme donelo od novih i korisnih znanja.
Kažu da je lepota u očima posmatrača. Isto tako, ono što vidimo u drugima je ono što prepoznajemo u sebi. A kada su deca u pitanju, ono što oni misle o sebi je ono što im mi govorimo da jesu.
muzickaradionicabimbam.com 