Iako svi želimo svom detetu samo najbolje, nekada nismo u stanju da dopremo do onoga što je najvažnije za njihovo ponašanje – do njihovih misli. Način na koji doživljavaju i sebi objašnjavaju situacije u kojima se nalaze, varira na dugačkom kontinuumu između optimizma i pesimizma. To gde se nalaze na ovoj liniji utiče na sve aspekte života, uključujući i to koliko su uspešni, mentalno zdravi i srećni. I baš u tome, mi možemo da im pomognemo.
Dobro se sećam uzbuđenja koje sam osetila kada sam prvi put sela u automobil kao vozač. Taj osećaj da od mene zavisi kretanje vozila bio mi je fantastično, mislila sam da je ceo svet moj! Prošlo je više od 30 godina i dalje pamtim to uzbuđenje. Pre neki dan sam gledala devojčicu od 7 godina kako otkriva isti osećaj, samo sedeći ispred klavira. Ushićenje, samopouzdanje i motivacija su preplavile prostoriju, ona je uživala! A kako smo došli do toga?
Mnogi se svakodnevno suočavaju sa kritikama od strane partnera, kolega, porodice. Još je više onih koji se bore sa kritikama koje samo oni čuju, kritikom njihovog unutrašnjeg bića. Ako ste mu ikada poverovali i dozvolili mu da vas obeshrabri i demotiviše, ovo je priča za vas.
Od kada je sveta i veka, zvečka je bila i ostala prva i najvažnija igračka za bebe od rođenja pa tokom cele prve godine života. A i malo duže. Još su stari Grci i Rimljani znali da je zvečka važna kako bi se beba umirila i zaigrala, a u odnosu na status roditelja, bila je krpena, drvena ili srebrna. Čak je i Aristotel tvrdio da dete koje ima zvečku neće razbijati po kući već će se samo igrati. Iz današnje perspektive, status zvečke nije ništa značajno drugačiji. Ipak, nekada ni ne razmišljamo o važnosti ove igračke pa nije loše podsetiti se čemu služi i šta sa njom raditi. I kada.
Ljudi nisu evoluirali sedeći. Niti su evoluirali da bi radili sedeći. Iako je svima, oduvek, ovo bilo jasno, već više od veka deca provode sate i sate sedeći u klupi, često bez dozvole da mrdnu tokom časa. Ljudi su živa bića koja se, za razliku od biljaka, kreću i tu potrebu imaju tokom celog života. Ipak, pedagozi širom sveta kao da su u strahu da dozvole pokret na času bojeći se da će se deca previše zaigrati i da će im čas "propasti". A šta ako pokret donosi bolje učenje, pamćenje i razumevanje, veći uspeh i angažovanje dece? Da li bi ste pristali na neke promene u nastavi?
muzickaradionicabimbam.com 