Prvo pitanje roditelja kada kažem da insistiram na razvoju ritma kod beba i male dece u pitanju je Zašto je razvoj ritma važan? Jasno je da roditelji ne moraju da znaju kako ritam sve utiče na razvoj dece, pa evo nekih važnih smernica koje će pomoći ne samo njima, već i svima koji rade sa najmlađima, da se podsete važne argumentacije. Ritam je osnovni element muzike, i njegov uticaj ide mnogo dalje od samog sviranja instrumenata. Razvoj ritma kod dece igra ključnu ulogu u razvoju motoričkih veština, jezičnih sposobnosti, socijalnih interakcija i kognitivnih funkcija.

Ključni periodi za razvoj ritma: Naučna istraživanja su nedvosmisleno potvrdila da je period od rođenja do osme godine ključan za formiranje osnova ritmičkih sposobnosti kod dece. Upravo u ovom periodu, mozak je najplastičniji i najosetljiviji na stimulaciju ritmičkih uzoraka. Zato je od suštinskog značaja usmeriti pažnju na razvoj ritma već u najranijem detinjstvu, a svi napori posle osmog rođendana biće praktično uzaludni. Istraživanja su pokazala da su prva godina života, predškolski uzrast i rani školski period ključni za razvoj ritma kod dece. U ovim fazama, mozak je posebno podložan formiranju veza koje će uticati na razvoj motorike i kognitivnih sposobnosti.

Razvoj ritma kroz igru:  Igra je jezik kojim deca komuniciraju sa svetom oko sebe, a ritam je ključni element u toj interakciji. Kroz različite igre, deca ne samo da razvijaju motoričke veštine već i intuitivno usvajaju ritam. Sviranje na Orfovim instrumentima, igre sa pevanjem, ples i mnoge druge aktivnosti postaju putevi ka razvoju muzičke pismenosti, i istovremeno podstiču celokupan kognitivni razvoj. Treba imati u vidu da deca kroz aktivnosti koje uključuju ritmički odgovor, ne samo da uče ritam već razvijaju koordinaciju i koncentraciju, pa čak i emocionalne i socijalne veštine. Aktivnosti koje uključuju praćenje ritma zahtevaju mentalnu prisutnost, što dugoročno utiče na bolje školske rezultate i sposobnost rešavanja zadataka.

Uticaj ritma na sve aspekte života: Ritam nije ograničen samo na muziku. On ima snažan uticaj na razvoj jezika, pažnje, koncentracije, i motoričkih sposobnosti. Deca koja su izložena raznolikim ritmičkim iskustvima pokazuju poboljšane veštine učenja, razvijeniju koordinaciju i bolju sposobnost izražavanja.Istraživanja pokazuju da razvijen ritam kod dece pozitivno utiče na matematičke sposobnosti, jezički razvoj, pa čak i emocionalnu inteligenciju. Deca koja su upućena u ritam često imaju bolje razumevanje matematičkih koncepata, uključujući ritam i brojeve. Ovo može olakšati učenje aritmetike i rešavanje matematičkih problema.

Razlike u kognitivnim sposobnostima: Istraživanja su jasno pokazala da deca koja su aktivno uključena u ritmičke aktivnosti imaju značajno unapređen kognitivni razvoj u poređenju sa svojim vršnjacima. Oni pokazuju bolje rezultate u testovima pamćenja, veštinama čitanja, i rešavanju problema. Razvijen ritam doprinosi stvaranju jakih temelja za kreativno razmišljanje i inovativnost. Deca koja su bila izložena ritmu kroz muziku, pesme i ritmičke igre često pokazuju bolje jezičke sposobnosti. Ritam pomaže u razvijanju fonološke svesti, što je ključno za usvajanje čitanja i pisanja. Deca sa razvijenim ritmom često pokazuju bolje rezultate u školi, brže usvajaju jezik, i lakše se prilagođavaju promenama. Izražene ritmmičke veštine često rezultiraju dobrim veštinama čitanja, jer deca razvijaju sposobnost prepoznavanja ritmičkih uzoraka u rečima i rečenicama.Razvijen ritam povezan je sa boljim radom mozga u oblastima odgovornim za pažnju, planiranje i rešavanje problema.