Profesionalni muzičari i muzičari amateri su popularni uzorak naučnicima koji se bave istraživanjima u vezi sa razvojem i oblikovanjem mozga. Rezultati koji se na ovaj način prikupe su važni za bilo koju vrstu stručnosti u oblastima u kojima se rezultati postižu kroz intenzivnu i dugotrajnu obuku. Jedno takvo istraživanje donelo je još jednu potvrdu kako rana muzička stimulacija utiče na razvoj mozga.

Da bi sproveli svoju studiju, istraživači su okupili grupu od 51-nog profesionalnog muzičara, 52 profesionalna muzičara sa apsolutnim sluhom, i 50 ne-muzičara, kojima je skeniran mozak. Ono što su naučnici otkrili je da svi muzičari, bez razlike, imaju „neverovatno slične jake i razgranate moždane mreže“. Pored toga, imali su daleko više strukturalnih i funkcionalnih veza od ne-muzičara, posebno u oblastima koje su povezane sa govorom i obradom zvuka.

Još jedan faktor koji je igrao važnu ulogu je koliko su muzičari rano počeli da uče muziku. „Što su muzičari ranije počeli da se bave muzičkom obukom, to su veze jače“, kažu vođe projekta, Leipod i Jancke.

Njihov zaključak je bio da rana muzička stimulacija može pomoći deci da razviju jače neuronske puteve i, zauzvrat, da ih učine pametnijima. „Da mi je neko tada rekao o mogućnosti da promenim strukturu mog mozga, možda bih proveo više vremena vežbajući klavir, a manje na fudbalskom terenu“, kaže Leipold.

Dve grupe muzičara pokazale su “upadljivo slične mreže” u svim analizama, objašnjava Jancke. Ali suprotno očekivanjima, tim nije video značajnu razliku između strandarnih muzičara i onih sa apsolutnim sluhom u umrežavanju mozga.

Ljudski mozak se oblikuje iskustvom

Grupa muzičara je takođe pokazala jače veze koje idu od slušnog korteksa ka drugim delovima mozga u frontalnom, parijetalnom i temporalnom korteksu, za koje se zna da su uključeni u kontrolu viših kognitivnih funkcija kao što su pamćenje, radna memorija i izvršne funkcije.

Zašto je ovo istraživanje tako važno?

Rezultati ove studije sugerišu da jače veze koje nastaju ranom muzičkom stimulacijom mogu imati efekte “transfera“ na druge domene poput učenja jezika ili razvoja inteligencije.

„Što su muzičari ranije počeli sa muzičkom praksom, to su te veze jače“, kaže Jancke. Starost kada neko uzme violinu ili trombon je važan aspekt za oblikovanje mozga i instaliranje izvršnih funkcija. „Rani muzički trening može uticati na mozak na različitim nivoima, i lokalno i globalno“, kaže Leipold.

Imajući u vidu da se poslednjih godina intenzivno propagira učenje kodiranja u ranom uzrastu, koje, kako kažu predavači, pomaže deci da bolje razumeju matematiku i jezik, ovo istraživanje, koje je sproveo MIT i objavio Journal of Neuroscience, pokazuje da je rana muzička stimulacija daleko efikasnija za trajno oblikovanje dečjeg mozga.

Bilo da se radi o pevanju pesmica ili sviranju gitare, muziciranje je jedan od najboljih načina da se stimuliše mladi um. Čak i ako deca napuste časove muzike kada dođu u tinejdžersku fazu, kognitivni neuronaučnici kažu da rano negovanje muzičkih sposobnosti ima doživotne koristi. Čak i aktivno slušanje muzike može pomoći deci da bolje čitaju, pamte i govore različite jezike. Najveća korist leži upravo u “efektu transfera” kojem muzičari mogu da zahvale to što lakše stiču nova znanja i teže gube već naučena. Učenje bilo koje izazovne veštine ima koristi za mozak bez obzira na to kada počnete. Ipak, učenje i kontinuirana vežba u ranom životnom dobu ostavlja najdublje tragove koji, kao posledicu, imaju to da omogućavaju mozgu lakši pristup informacijama i veću neuroplastičmnost uma. Ranije studije su dokazale i da muzičari imaju kraći i lakši oporavak nakon povreda mozga ili šloga, kao i da imaju bolje reakcije na zvučne izvore i bolju slušnu selekciju u poznim godinama od osoba koje se nisu bavile muzikom u ranom detinjstvu.

Izvor:

https://www.jneurosci.org/content/41/11/2496

Marijana Milošević

Bim Bam

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.