Kreativnost i kako je gajiti           

     

Da li ste nekada posumnjali u svoju kreativnost? Doživeli neuspeh i hteli da odustanete? Niste videli kako dalje? Onda vas sigurno interesuje kako se neko, ko sebe smatra kreativnom osobom, bori u tim istim situacijama. Uz gomilu nekakvih ideja koje zablistaju i ugase se u deliću sekunde, nekada zaista sve stane. Možda ćete se prepoznati u nekim situacijama i možda dobijete drugačiju perspektivu. I možda vam bude lakše. Možda. Ako dozvolite sebi da se suočite sa svojim unutrašnjim teroristima koje redovno hranite.

U jednoj NLP grupi imala sam polaznicu koja je za sebe tvrdila da uopšte nije kreativna. I to veoma kategorički. Ipak, ona je svaki put kad je trebalo osmisliti ili napisati neku vežbu, prosto briljirala, nama je vilica padala od lakoće kojom se izražavala, idejama koje je imala, ali, ona sama i dalje je tvrdila da je loša. I, što je najgore, u to je verovala. Ima jedna čuvena rečenica Henrija Forda: I kada misliš da možeš, i kada misliš da ne možeš, u pravu si. I to vam je ključ. Kada misliš da (ne) možeš, i svesno i nesvesno ćeš uraditi sve da i sebi, i drugima, dokažeš da (ne) možeš. Ima još jedna važna stvar, treba da znate da možete prevariti sopstveni mozak. On veruje u šta god da mu kažete. Pa zašto onda to ne bi iskoristili i počeli da verujete da ste kreativni, sve dok se u potpunosti ne saživite sa tom idejom i postane vam životni stav? Šta vas košta da probate? Može da vam deluje glupo, ili netačno, ili nerealno, ali, da vam kažem, nisam ovo ja izmislila, neki mnogo pametniji ljudi od mene su to odavno ustanovili. I odavno primenjuju. Pa, što ne biste i vi?

I kada misliš da možeš, i kada misliš da ne možeš, u pravu si

Henri Ford

Ja prosto znam kada nešto dobro uradim. Nekako, znam.  Ipak, ponekad mi treba i potvrda okoline. Ne toliko da me tapše po ramenu, koliko da mi da motivaciju da nastavim dalje. I ne bilo ko, naravno, samo, to sam shvatila tek kad sam naučila da motivacija može biti unutrašnja, kao moja, ali ponekad i sa proverom od strane okruženja. Jednom prilikom sam razgovarala sa jednim tv voditeljem koji se, na moje pitanje Kako znate da ste napravili dobru emisiju? prosto zbunio i rekao Paaa, kažu mi kolege! Kada sam mu rekla da bih ja, na isto pitanje uvek odgovorila, kao iz topa Prosto znam!, mislim da se ceo jedan njegov svet otvorio i dobio drugu dimenziju. Nismo svi isti, zato je važno da znate kako se vi motivišete i kako se motivišu vama važne osobe.

Da vas pitam nešto, imate li vi u sebi jednog malog, malenog teroristu koji, kada nešto želite da uradite, kaže ironično: E, jeste, ti ćeš! Ili Samo tebe čekaju! Ili još neke gore stvari, svakodnevno?!? Dovodi u sumnju svaku vašu misao, zaustavi ideje i pre nego što ih razvijjete? Svi mi ih imamo. A sad vas molim, zamislite na trenutak da imate svog ličnog trenera koji vas svakodnevno prati i ohrabruje i bodri. Kako bi to bilo, vi nešto pomislite da promenite ili primenite a vaš trener vam kaže Možeš ti to, verujem u tebe! Ili, To ti je odlična ideja, hajde da to još razvijemo! Da su vam to prijatelji, sa kim biste se radije viđali? Dobro razmislite, i jedan i drugi živi u vama, samo je pitanje sa kim se više družite. Kog vuka hranite.

Mnogi ljudi misle da je kreativnim ljudima lako. Oni samo sednu i rade, stvaraju. Ne moraju, nužno, ni da sednu. U principu, tako je samo kod onih kreativnih ljudi koji su odavno raskrstili sa egom i naučili su se da smeju da imaju i loše ideje, i nezavršene i nesavršene. Oni puštaju da ideje teku i samo stave filter i biraju od onog što se u njemu zadrži. Ali, kako doći do toga? Kako da ideje same idu? I šta kada stanu? Mnogo je tu razloga i načina, i mnogo različitih odgovora.

Kada stane inspiracija, nema motiva, nema pokretača, nema ni rezultata. Ipak, retko kada nema rokova. Kada se ipak desi da stanete, a vreme nije uradilo isto, onda ima dobrih trikova koje možete primeniti. Setite se, šta je to što možda ne vodi direktno do cilja ali će biti korisno da imate već urađeno i spremno za neku kasniju fazu? Na primer, ne znate kako da počnete ali dobro znate da će vam u fazi X, koja je još daleko, zatrebati Y. Uradite to Y, jedno ili više, baš sada, preko reda, iako bi bilo bolje da krenete od početka. Znate onu Bolje išta nego ništa? Bolje je da radite bar nešto korisno nego da hranite onog teroristu u sebi koji će samo još glasnije ponavljati sve što ne želite da čujete.

Znate ono moje Ja znam! sa početka? To Ja znam! je sahranilo gotovo istu količinu ideja kao i Ja ne znam! I to tako što misliš da znaš, a nisi proverio. Podrazumeva ti se. A podrazumevanje je nerazumevanje. Ponekad (čitaj: redovno) treba dati priliku da i drugi vide, čuju ili probaju to što Ja znam! Na kraju krajeva, kome treba da služi to što ja napravim, meni, koja već sve znam ili nekom drugom? Ako me taj neko ne razume ili ne može da koristi to što sam napravila, čemu onda sav trud? Zato je provera neophodna.

“Neuspeh je jedina prilika da počnete pametnije sledeći put”

Henri Ford

A kada svoj rad stavite pod lupu nečijeg drugačijeg načina razmišljanja, sve što dobijete kao odgovor propustite kroz filter: šta je korisno, šta ću zadržati i šta ću odbaciti. Sigurno će biti od svega po nešto jer, u suprotnom, pogrešnoj osobi ste dali da proverava vaš rad. Kada neko drugi da bolji uvid ili rešenje, treba zaustaviti sopstveni ego i prihvatiti sugestiju. I ne, to ne znači da ste loši već da će sada ideja/proizvod biti korisnija. A to vam je bio cilj od početka, zar ne? I to ne znači da odustajete od svojih ideja i dozvoljavate da drugi kroje vaš život. To samo znači da ste svoje ideje prilagodili potrebama. A to je poen za vas.

I još nešto važno za one koji bi da budu drugačiji. A ima nas. Nema te kreativnosti koja nije potekla od jednostavnih ideja, koje su, prolazeći kroz različite filtere, postale sjajne. Uz to, za iskakanje iz jednoličnosti potrebna je, između ostalog, i hrabrost. Nije za svakog.

Da vam, za kraj, otkrijem jednu tajnu: perfekcionizam je odličan izgovor da nikad ništa ne završite. Iza ove velike reči krije se mnogo malih nesigurnosti, a ne potreba da sve bude savršeno. Jer nikada nije i neće biti. Svaka knjiga ima neku grešku, svako delo je za tri dana, meseca ili godine moglo biti još bolje. Da je Mocart večno prepravljao i dopunjavao, nikad ne bismo saznali za njega. Ako sad krenem da prepravljam ovaj tekst, nikada ga nećete pročitati. Treba naučiti da je završeno bolje nego savršeno.

Kako se vi borite sa svojim unutrašnjim teroristima? Kako hranite svoju kreativnost? Zapitajte se malo, porazgovarajte sa sobom i oslušnite šta vam govori vaš lični trener. Mogli biste da počnete samo njega da hranite. Vreme je, zar ne?

Marijana Milošević

My NLP

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s