Kada bebe dođu na prvi čas u moju radionicu, prvo što roditeljima kažem je da se ograđujem ako uskoro njihova deca propričaju toliko da ih je teško zaustaviti. Iako neki roditelji dođu baš sa tim problemom, da deca nisu još počela da pričaju, i sami se iznenade kako se stvari počnu brzo da se menjaju. I sada se vi možda pitate, kakve veze ima muzička radionica sa razvojem govora? Pa, velike. Ipak, uspeh podrazumeva vežbu, ponavljanje, trud i strpljenje, tako da je i rad kod kuće obavezan. A evo i preporuka šta možete sami, i zašto.

Još od kada se beba rodi i dok nema koordinaciju ruka – oko, masirajte joj dlanove, posebno vrhove prstiju. Tapšite njenim ručicama i otvarajte joj šake a ona će uzvratiti smirenošću. Uz tapšanje, naravno, uvedite pesmice kako bi krenuli dodatno povezali osećaj sigurnosti i smirenosti. Kada malo poraste i počne da kontroliše svoje pokrete i krene da hvata, ponudite bebi predmete različitih veličina kako bi šaka što više radila. Za to će vam posebno biti korisne manje lopte, koje ćete menjati sve većim kako šaka raste. Kada beba počne da puzi, tada kreće veoma važan period otvaranja šake i početka rada na kompleksnim pokretima krupne motorike istovremeno sa prvim većim jačanjem i istezanjem muskulature šake. Najbolje što možete da učinite za bebu u ovom periodu je da je pustite da što više puzi i vežba onako kako joj je najprirodnije.

U ovom periodu, bebe ubrzano razvijaju pincetni hvat i maksimalno se posvećuju isključivom korišćenju palca i kažiprsta, često zanemarujući ostale prstiće. Kada znamo da se sa 10 prstiju stvara oko 13-14% svih neuronskih veza u mozgu, jasno vam je da procenat drastično opada ako dete koristi samo 4, ili, još češće, samo dva prsta. Zato, u ovom periodu treba početi sa smislenim igrama koje će podstaći korišćenje cele šake i svih 10 prstiju. Imajte na umu da razvoj fine motorike nije ograničen samo na prste već i na celu šaku i ručni zglob, koji su u direktnoj vezi još i sa laktom i ramenom kako bi se omogućila integracija vizuelnih stimulusa koji dođu do mozga.

Osnovne igre za uzrast dece već od godinu dana su sve one igre, najčešće sa rekvizitima koje imate u kući, a u kojima dete treba nešto od nekud da izvadi i da negde stavi. Na primer, čepovi od plute koji stoje u jednoj posudi (tegla, kofica) i odakle treba uzeti i staviti u flašu sa širim otvorom. Možete uzeti i flašicu od šampona, sa uzanom rupicom, u koju dete treba da stavlja plastične štapiće za uši sa kojih je skinuta vatica. Malo starija deca će voleti i mekane, plišane žice koje mogu da provlače kroz rupice na cediljkama ili na kartonu na kome ste probušili otvore. U ovom periodu, dobro će vam doći i testenine, ravne, šuplje (pene, rigatoni) koje ćete nizati na pertlu ili na špagetu. Takođe, ponudite detetu različite vrste štipaljki, hvataljki i pinceta kako bi vežbalo koordinaciju sa “produženom” rukom i jačalo mišiće. Sa dve godine šaka je dovoljno jaka i pecizna da dete može da ljušti samostalno mandarinu.

U periodu od oko 2 godine polako uvodite plastelin ili testo. Napravite plastelin sami kako bi bili sigurni da dete neće biti nepotrebno u kontaktu sa hemijom. Mala deca često ne vole osećaj lepljivog testa pod prstima pa im plastelin stavite u zatvorenu kesu, rezulatat će biti podjednak. I svakako, testo pravite zajedno sa detetom, kako bi doživeli magiju. Naučnici kažu da je potrebno 20 minuta svakodnevne igre plastelinom, testom, blatom ili peskom kako bi deca razvila potencijale koji su u vezi sa finom motorikom.

Šta to još možete da radite kod kuće za stimulaciju fine motorike?

Igre sa kartama, žetonima i novčićima, bockalicama, perlicama, šivenje, pletenje, cepanje i gužvanje, igre kockicama, ređanje kula, slaganje domina u niz, odvrtanje i zavrtanje čepova i šrafova, vezivanje pertli i čvorova, sve su aktivnosti koje svakodnevno možete sprovoditi kod kuće, bez posebnih ulaganja.

Grafomotorika, veština potrebna za pisanje, podrazumeva konstantni strpljivi rad i dece i roditelja i vaspitača, ako želimo uspeh. Sve igre za razvoj fine motorike doprineće razvoju grafomotorike, ali ona treba još dodatno da se vežba. Olovke i bojice, kao glavni alat, mogu se upotpuniti makazama, lepkom i nalepnicama, kako bi deci ova aktivnost bila dodatno interesantna. Kada je grafomotorika u pitanju, veoma je važna integracija i koordinacija rada šake sa okom. Ovo će biti od ključnog značaja za kasniji uspeh dece u školi i životu pa se prema grafomotoričkim igrama treba odnositi sa posebnom pažnjom, imajući u vidu njihov dalekosežni značaj.

Potrudite se još i da sve ove aktivnosti ne budu samostalne, da budu jedini cilj igre. Ako ih sakrijete uz neki drugi zadatak, na primer da se perlice ili makarone ređaju utvrđenim redom, da se karte i žetoni sortiraju po boji, da ušiju tri dugmeta poređanih po veličini, onda će pažnja sa prstića otići na drugu stranu i igra postati zabavnija. A gde je zabava, tu je i učenje!

Mnogo više ideja za rad sa decom na razvoju i integraciji fine motorike možete saznati na našim seminarima NTC i rana muzička stimulacija i Muzičke igre a termine održavanja pogledajte ovde. Pročitajte i tekst o vezi između razvoja fine motorike i uspeha u školi. I igrajte se, svakodnevno, mudro i sa jasnim ciljem!

Marijana Milošević

Bim Bam

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.