U kakvoj su vezi fina motorika i uspeh u školi?

Ruke su instrumenti čovekove inteligencije

Marija Montesori

Da li ste se nekada zapitali zašto osoba koja u trenutku ne nalazi potrebnu reč, često krene da se podseti rukom, dižući je u vis ili pucketajući prstima? Ili, zašto dete, dok piše ili crta, otvara usta i(li) nevoljno plazi jezik? To je zato što su prsti na ruci i cela ruka u direktnoj vezi sa govorom, ali i mnogo više od toga. Fiziolozi su došli do zaključka da je stepen razvijenosti dečjeg govora u direktnoj zavisnosti od nivoa aktivnosti finih pokreta prstiju ruku.To znači da kada je razvoj pokreta prstiju adekvatan uzrastu, razvoj govora je normalan a kada razvoj fine motorike zaostaje, zaostaje i razvoj govora. Zna se i da se formiranje važnih regija u mozgu ostvaruje pod uticajem nervnih impulsa na vrhovima prstiju i cele ruke.

Što su detetovi prstići aktivniji, to se bolje ostvaruje njegov govorni, emocionalni i intelektualni razvoj.

Uticaj fine motorike na razvoj mozga bio je poznat još u staroj Kini a stari kinezi su još tada tvrdili da igre prstijma pomažu usklađivanju duha i tela. Čuvena je i istočnjačka izreka da se inteligencija čoveka može sa lakoćom prepoznati po spretnosti ruku.

A šta je, zapravo, fina motorika?

Za razliku od krupne (grube) motorike, pod kojom podrazumevamo kretanje velikih grupa mišića potrebnih za koordinaciju, ravnotežu i kontrolu objekata, fina motorika predstavlja kontrolu i koordinaciju muskulature šake i prstiju. Fina motorika se sagledava u dva pravca razvoja, kao dve različite komponente:

  1. Vizuelna integracija fine motorike zamišljena je kao sposobnost ruke koja zahteva sinhronizovanu koordinaciju šaka – oko i obradu vizuelnog stimulusa kako bi se proizveo odgovarajući motorni učinak; i
  2. Preciznost fine motorike zamišljena je kao „čista“ veština ruke koja se oslanja na minimalnu vizuelno-perceptivnu komponentu.

Fine motoričke sposobnosti snažan su pokazatelj predviđanja školske spremnosti

Smatra se da su fine motoričke sposobnosti bitne za rano učenje. U proseku, deca u vrtiću treba da imaju 33–66% dnevnih aktivnosti koje uključuju finu motoriku, poput bojenja, kopiranja, sečenja, lepljenja i crtanja uz igre plastelinom ili testom. Pokazalo se da su fine motoričke sposobnosti snažan pokazatelj predviđanja školske spremnosti i to na različitim nivoima, od adaptacije na školske obaveze i društveno ponašanje preko akngažovanosti u učionici pa sve do kasnijeg akademskog uspeha.1

Posebno su interesantna ispitivanja naučnika o vezi između stepena razvoja fine motorike i postizanja uspeha u maternjem jeziku i matematici. Konkretno, ispostavilo se da je integracija fine motorike snažniji prediktor kasnijih postignuća od same preciznosti šake. Specifična ilustracija ovoga je brojanje prstiju koje zahteva direktnu vezu između preciznih pokreta prstiju i odgovarajućeg koncepta broja ili poretka.  Zna se da deca sa slabim sposobnostima vizuelne motoričke integracije prave više grešaka u razmaku slova i reči kao i da imaju više problema sa brojevima ispisanim na stranici u odnosu na svoje vršnjake sa dobrom integracijom fine motorike. Takođe, primmećeno je da deca sa lošom vizuelno motoričkom integracijom imaju poteškoća i kod izračunavanja zadataka jer su im brojevi i simboli loše napisani/potpisani pa lako nastanu greške. Oni imaju i problem sa brojevnom pravom i odnosom gde se šta na nju postavlja kao i sa proporcijom. Fina motorika povezana je sa  nekoliko drugih kognitivnih sposobnosti, uključujući brzinu obrade i izvršne funkcije.

Devojčice su bolje u finoj a dečaci u krupnoj motorici

Poznato je i da demografske karakteristike, poput pola i socio – ekonomskog statusa (SES), utiču na ove sposobnosti. Konkretno, devojčice starosti od 4 do 7 godina u Velikoj Britaniji nadmašile su dečake u svim zadacima koji uključuju finu motoriku, dok su dečaci bili bolji od devojčica u grubim motoričkim zadacima koji uključuju hvatanje i dribling lopte. Takođe, otkriveno je da što je veći SES to je bolja razvijenost fine motorike kod najmlađih.

2Nerazvijenost fine motorike za posledicu može imati sporiji razvoj govora koji na različite načine ometa dalji napredak dece i njihovo uklapanje u okruženje. Vaspitačice, koje u svojim grupama imaju decu sa najrazličitijim verbalnim sposobnostima, često će vam reći da deca koja progovore nakon četvrte godine najčešće za posledicu imaju ili povučenost ili izraženu agresiju prema drugoj deci. Ono što je sigurno je da su ta deca svesna toga da nemaju razvijen vokabular i da im je zbog toga prirodno ili da se povuku i nastave da slabo govore ili da koriste silu kako bi dobili to što im je potrebno a ne mogu rečima da izdejstvuju.

Sve ovo jasno ukazuje na važnu potrebu da se na razvoju preciznosti i vizuelne integracije fine motorike mora redovno, strpljivo i uporno raditi kako bi rezultati bili takvi da podržavaju rast i razvoj deteta. Posledice za nemar su ogromne i dalekosežne a aktivnosti koje je potrebno sprovoditi, kod kuće ili u vrtićima, potpuno su u skladu sa potrebama dece i ona ih rado prihvataju. U  tekstu koji možete pročitati ovde, saznajte koje aktivnosti možete sprovoditi kod kuće i tako vežbati i preciznost i vizuelnu integraciju fine motorike.

Marijana Milošević

Bim Bam

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.

One thought on “U kakvoj su vezi fina motorika i uspeh u školi?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s