Da li znate da su mnogobroojna istraživanja pokazala da su najveći kapaciteti za učenje u periodu između druge i sedme godine? Zapravo, smatra se da deca između 2 i 7 godine mogu biti najinteligentniji ljudi na planeti. Mnoge veštine i sposobnosti koje se tada usvoje biće baza za nova znanja ali treba biti svestan i da se nakon ovog perioda više ne uči sa tom lakoćom.

Zašto je to tako?

Mozak se razvija u ciklusima i tri perioda su ključna. Priroda se pobrinula da beba, pred samo rođenje, ima gotovo 3 puta veći broj nervnih ćelija nego što će ih imati kao odrasla osoba. To je zato što se na taj način obezbeđuje da dete bez većih posledica preživi moguće komplikacije na samom rođenju. Drugi važan period je oko druge godine kada, baš kao i u adolescenciji, dete ima najveći broj sinapsi, čak oko duplo više nego odrasli. To je izuzetno važno jer je tada kapacitet za učenje najveći. Zapravo, to znači da se mnoga znanja, veštine i sposobnosti u ovom periodu mogu mnogo lakše savladati nego ikada više.

Koje se veštine najlakše uče u predškolskom uzrastu?

Apsolutno svi znaju da su učenje maternjeg jezika i hodanje dve osnovne stvari na koje se fokusiramo u periodu između prvog i drugog rođendana. Nakon toga najčešće brinemo o razvoju koordinacije i motorike, u različitim kontekstima. Mnogi roditelji u predškolskom periodu posebnu pažnju pridaju sportu, čitanju, učenju drugog jezika, matematici i umetnosti uopšte. Ono što treba znati da je nakon sedme, osme godine, mogućnost za lako savladavanje drugog jezika, na primer, značajno smanjena dok je razvoj nekih muzičkih sposobnosti, poput ritma, praktično nemoguć.

Šta donosi najbolje rezultate?

Fokus svakog roditelja i pedagoga treba da bude na razvoju interesovanja dece za najrazličitije oblasti učenja bez previše detaljisanja. To zapravo znači da je sjajna stvar da dete dobije osnovna znanja u različitim oblastima bez preteranog insistiranja na rezultatima. Posmatrajte dete kao renesansnog čoveka, koji o svemu zna po nešto ali ne ide u dubinu. Ne kaže se bez razloga da “Dete treba da bude dete” pa je period do polaska u školu, ali i nakon toga, važan za igru i učenje kroz igru. Sve ostalo, što makar i liči na klasično učenje neće dati željene dugoročne rezultate.

Ono na šta treba fokusirati pažnju zapravo ne treba da bude rezultat već proces koji vodi ka želji za učenjem, napretkom. To ćemo postići tako što ćemo izbegavati da hvalimo detetov rezultat, ma kakav bio, već insistirati na pohvali truda, strpljenja, upornosti i istrajnosti. To će, dugoročno gledano, dovesti do odsustva straha od neuspeha i radosti učenja. Imajte na umu da rečenice poput “Baš si pametan/a (talentovan/a)” nisu od koristi za decu. Ova vrsta generalizacije vodi ih do pasivnosti jer sebe vide kao već unapred posebne a to vodi do odustajanja od truda, rada i vežbe, i znamo da je to osnova svakog uspeha.

Ulaganje u detetovo znanje nije preteča “stvarnog” obrazovanja

U kompjuterskom svetu postoji izreka po kojoj ishod kvaliteta direktno zavisi od toga šta ste uneli u procesor. Tako treba posmatrati i dete. Ono što je uvek dobro je baciti seme i pustiti da samo raste onda kada mu dođe vreme. I to što više semenja! Mi nikada ne znamo koje će se primiti i kada i da li će neke od veština i sposobnosti biti osnova za životni poziv deteta. Na kraju krajeva, mi ni ne znamo koja će zanimanja postojati za 20 ili 30 godina. Ono što treba da razvijamo je ljubav prema učenju i da dete fizički, psihički i emocionalno pripremimo za samostalni život. Da zna gde ima bezuslovnu podršku i ljubav. A sve to se najbolje uči do sedme godine pa zato budite svesni da su to apsolutno najbolje godine. I tada deca mogu da nauče apsolutno sve, ako nađemo način da im objasnimo na način da oni mogu da razumeju.

Marijana Milošević

Bim Bam

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.