Šta sam naučila od 17 Bim Bam trenera?

Bliži se godinu dana od kako se završila prva Bim Bam Konferencija i moj najveći profesionalni iskorak do sada. Potpuno neočekivan broj od 26 licenciranih trenera, tog 5-og jula otišli su sa sertifikatima Bim Bam trenera u rukama a ja sam ostala umorna i sa ne sasvim jasnom vizijom Šta je sledeće?! Nije taj trenerski trening bio baš onakav kakav je bio zamišljen ali je bio dovoljno dobar da sam zadovoljna, ponosna i zahvalna. A kako su novi treneri, to sam uspevala da shvatim u mesecima koji su usledili.

Neki od njih su već radili kao deo Bim Bam ekipe, neki su bili spremni da to postanu i vrlo su mi jasno to dali do znanja. Neki su bili potpuno nespremni da odmah preuzmu znanje koje im je dato na tacni jer su količine bile za petoro zdravo gladnih. Neki su tačno znali kako da unaprede svoj rad u narednim mesecima koristeći znanja koja su stekli i posao je uskoro počeo da im se dodatno razvija. Neki su došli iz istinske želje da nešto novo čuju, vide i probaju bez ikakvih ambicija da koriste bilo kako osim u svojoj porodici, za svoju decu. Neki su, na talasu motivacije, imali velike ambicije, videli sebe kako uživaju u radu sa decom, kreativni su i umeju sa roditeljima i društvenim mrežama da izađu na kraj. Ipak, 26 je veliki broj, 26 različitih glava na ramenima i 26 različitih ambicija, planova donelo je i 26 različitih priča. Od njih 26-oro, 11 je postalo Bim Bam trener u svojoj Bim Bam radionici.

Živi život i prihvati stvari kakve jesu ako ne možeš da ih promeniš.

I sad se vi pitate, i dobro je da se pitate, šta sam ja naučila od njih, valjda su oni učili od mene? I u pravu ste, učenje je uvek dvosmerna ulica, nema primanja ako nema davanja. Prvo i osnovno, vežbala sam strpljenje. Nismo svi isti i nekom je dovoljno sunce i voda da porastu i procvetaju, a nekom treba dodatne nege, pažnje, štapić uz koga se biljka osloni i sigurno raste. Neko procveta pre, neko kasnije, bez obzira na to da li ga požurujete i ohrabrujete, čeka svoje vreme. I to je sasvim u redu. Neko seme brzo nikne ali, osim stabljike nema ništa. Ni lista ni cveta, stoji tako na pola razvijen kao da se predomišlja. Neko dobije svu pažnju i podršku ali nikako da nikne. Džabe sve, nije mu vreme, nešto mu ne prija. Možda bi odmah procvetao u nekoj drugoj zemlji, u nekoj drugoj saksiji. I tada treba biti mudar i ne stajati iznad i gledati šta će i da li će da se desi, već prestati sa zalivanjima u nedogled jer će seme tako da propadne. Pusti, živi život i prihvati stvari kakve jesu ako ne možeš da ih promeniš.

Naučila sam se i prepoznavanju potreba, kao kada se mama uči različitim zvucima koje beba ispušta. Nije svaki plač isti2 i to mama najbolje zna. Neko je nesiguran, treba mu da mu budeš dostupan kad god ima nedoumicu ili posumnja u sebe. Neko želi da sve uradi sam i da ti samo pokaže rezultat, nema nikakve potrebe da sa tobom diskutuje kako bi to bilo još bolje. Neki vas tako samo iznenade jer ste mislili da vas nisu ni čuli ni slušali a oni upili su svaku reč.

Svaki Bim Bam trener je ličnost za sebe, sa svojim kompletom vrednosti i uverenja, veština i znanja, sposobnosti i talenata, motivacijom i snagom. Uz njih sam naučila kako da sve te različitosti dobiju svoje posebno mesto u timu. Kako da svaki taj cvet ima svoje mesto u bašti. Neko je dobar u plesu, neko kida društvene mreže. Neko je iskusan pedagog a neko ima iskustva sa decom sa smetnjama u razvoju. Neko drži matematiku u malom prstu a neko pravi odlične planove. Neko komponuje a neko snimi video.

Neko voli svetla reflektora a neko taj reflektor namesti.

Ipak, mislim da je najveća lekcija koju sam naučila to da smo tim. Moje znanje iz oblasti NLP i koučinga upotrebila sam tako da od 17 Bim Bam profesora napravim tim. A to nije samo reč. Ovaj tim je razvio duboko poštovanje prema tome gde su, sa kim i sa kojim ciljem. Ovaj tim zna da ja nisam najpametnija i da nemam uvek ja odgovor na sva pitanja. Ovaj tim je naučio da sve deli, i znanja i materijale i planove. Deli energiju, kao najbolji prijatelj podmetne leđa, sluša i ćuti kada treba, raduje se tuđim uspesima kao svojim.

Ovaj tim je spreman da uči, da raste i razvija se.  U našoj bašti ima različitih vrsta cveća, ne cvetaju svi u isto vreme, 3nisuistih boja i veličina. Koliko god da se ugledaju jedni na druge, nekome neće prijati direktno sunce, nekome treba dodati prihrane, nekoga bolje pričvrstiti da sigurno raste u vis, nekoga treba presaditi a za neke biti strpljiv jer ne cvetaju svake sezone. I treba uvek napraviti mesta za nove biljke, omogućiti im dobro mesto pod suncem, dati im podršku i pustiti da rastu. Da rastu slobodno, da pokažu svu svoju lepotu i da dodatno ulepšaju naš vrt. Naš Bim Bam vrt.

A ja ću i dalje učiti i usavršavati se tako da budem najbolji baštovan za svoju baštu. A bašta je sada već postala prepoznatljiva i ima mnogo posetilaca. Neko će doći, neko otići, ali svako će se osećati sa nama dobro, biće siguran da je na pravom mestu.

Budite sa nama, dozvolite sebi da procvetate!

 

Marijana Milošević

Bim Bam

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.

2 thoughts on “Šta sam naučila od 17 Bim Bam trenera?

  1. Mirjana Rakić says:

    Draga Marijana,sve pohvale i za timski rad i deljenje i za ovaj tekst! Pozdrav,Mira Rakic🎶♥️🎶

    Sent from my iPhone

    >

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s