Da li vam se nekad desilo da pitate nešto dete a ono krene da gleda u vis, kao da tamo negde piše odgovor? Ili znate nekog ko vas nikad ne gleda dok mu pričate? Ili imate u okruženju one koji vole mnogo podataka, informacija i statistike? Ako ste primetili da komunikacija nije uvek laka sa različitim slušaocima, onda je ovo pravi tekst za vas!
U prethodnom tekstu smo pomenuli neurologičke nivoe i oblasti koje su važne kada adresirate poruke. Tako možete kritikovati, ili pohvaliti, okruženje, ponašanje, strategije, uverenja, vrednosti ili identitet a u zavisnosti od toga na kojoj ste strani kontinuuma, dete će se značajno drugačije osetiti.
Sećate li se situacija kada je trebalo da kažete roditeljima da ste dobili slabu ocenu na kontrolnom, iz matematike na primer? I kada se pitate kako to da uradite a da se druga strana ne naljuti, pobesni ili se razočara? I kako da prođete sa najmanje posledica? Onda vas sigurno interesuje šta se u međuvremenu promenilo, od kada više niste dete, pa hajde da vidimo šta je novo vreme donelo od novih i korisnih znanja.
