Kakve poruke šaljemo, drugi deo

U prethodnom tekstu smo pomenuli neurologičke nivoe i oblasti koje su važne kada adresirate poruke. Tako možete kritikovati, ili pohvaliti, okruženje, ponašanje, strategije, uverenja, vrednosti ili identitet a u zavisnosti od toga na kojoj ste strani kontinuuma, dete će se značajno drugačije osetiti.

Kakve poruke šaljemo?

Sećate li se situacija kada je trebalo da kažete roditeljima da ste dobili slabu ocenu na kontrolnom, iz matematike na primer? I kada se pitate kako to da uradite a da se druga strana ne naljuti, pobesni ili se razočara? I kako da prođete sa najmanje posledica? Onda vas sigurno interesuje šta se u međuvremenu promenilo, od kada više niste dete, pa hajde da vidimo šta je novo vreme donelo od novih i korisnih znanja.

Kako deca uče?

Bez obzira da li je vaše dete u vrtiću, osnovnoj ili srednjoj školi, može da se desi da ima problem sa učenjem. Kada budete do kraja pročitali ovaj tekst, biće vam jasno da često ima još veći problem sa time na koji način uči.

Samostalnost dece

Problem u nesamostalnosti dece mali je kada su oni mali, ali kako rastu, problem postaje ogroman. I sami možemo da se setimo kada smo počeli da radimo umesto naše dece a možda i kada smo shvatili da smo preterali. Sećate se onda kada su deca još sasvim mala i kada pokušavaju sebi da navuku čarapu?