Upornost, strpljenje, fleksibilnost, prepoznavanje oblika, strukture, šare, nijansi, uklapanje malog dela u veliku celinu kao i razumevanje velike slike dok ona još uvek nije jasno vidljiva, sve su važne sposobnosti koje se razvijaju i neguju slaganjem slagalica. Deca već od druge godine mogu da počnu sa slaganjem jednostavnih pazli, u početku jedne iste desetinama puta, a kasnije sve komplikovanije i različitije. Pazle mogu imati i dodatne zadatke, ne samo da se složi slika već i da se reši određen problem ili savlada neko dodatno znanje. Takve su često namenjene upravo deci, dok je za odrasle uglavnom akcenat na broju i mnoštvu gotovo istovetnih delova.

Naučnici Univerziteta u Čikagu otkrili su da deca koja se igraju slagalicama između druge i četvrte godine života, kasnije razvijaju bolje prostornu inteligenciju. Zna se da je prostorna inteligencija u direktnoj vezi sa kapacitetom za pamćenje pa je jasno da je ovaj način razmišljanja izuzetno važan za razvoj dečjeg uma. Ranija istraživanja su pokazala da su sviranje nekog muzičkog instrumenta, broj reči koje dete čuje, razume i koristi kao i podsticajno okruženje i socijalni status osnovni preduslovi za kasniji uspeh deteta. Tome sada možemo dodati i igranje igrama poput slagalica.

Istražujući video snimke roditelja sa decom tokom svakodnevnih aktivnosti kod kuće, istraživači su otkrili da deca koja se igraju slagalicama između 26 i 46 meseci, imaju bolje razvijene prostorne veštine kada ih ponovo testiraju sa 5 godina.

„Deca koja su se igrala slagalicama rešavala su probleme bolje od onih koji to nisu radili, a zadaci kojima se procenjivala njihova sposobnost bili su rotiranje i prenošenje oblika“, rekla je psiholog Suzan Levin, vodeći stručnjak za razvoj matematike kod male dece na univerzitetu u Čikagu.

Sa druge strane, čitanje, pisanje, rešavanje ukrštenih reči, rešavanje izazovnih zagonetki i slagalica mogu biti povezani sa manjim rizikom od Alzheimerove bolesti kod odraslih.  Istraživanja pokazuju kako mentalna stimulacija može zaštititi mozak: „Otkrili smo direktnu povezanost između kognitivne aktivnosti i rizika od Alchajmerove bolesti. Osobe sa visokim kognitivnim angažmanom ovakvim ponašanjem mogu da spreče ili uspore taloženje beta-amiloida, i tako utiču na nastanak i napredovanje Alchajmerove bolesti“, pišu istraživači iz Pitsburga.

Pre tri godine Bim Bam je u prodaju pustio svoj prvi komplet edukativnih muzičkih igara među kojima se našla i jedna slagalica. Želja mi je bila da se deca na nesvesan način, slažući slagalicu jednostavnih ravnih ivica,  upoznaju sa osnovnim muzičkim simbolima. Uz pomoć Ivane Arsenijević iz štamparije CMYK Kolibri, došli smo do rešenja koje je zadovoljilo nekoliko mojih želja. Kao prvo, dete nema sliku po kojoj rešava zadatak već samo, korak po korak, slaže slagalicu na osnovu boja koje se uklapaju i delova simbola na njima. Dalje, slika nema ram, koji je velikom broju dece početni korak u slaganju pazle. Time smo izbegli da deca slažu oblik a ne primećuju ono što je važno a to su muzički simboli. I poslednje, zbog prethodne dve navedene stvari, bilo je nužno da dete može samostalno da složi celu slagalicu. A to je jedino moguće ako postoji takozvana “kontrola greške”. Ovo je preuzeto iz pedagogije Marije Montesori koja je insistirala na samostalnosti dece. Praktično, to znači da jedan deo u slagalici može da stoji samo na jednom mestu i da je jasno vidljivo da li je dete pogešilo ili ne te da, ako pogreši, lako može da grešku samostalno ispravi.

Sve ovo dovelo je do toga da su reakcije dece bile da su oduševljeni time da ne znaju kakvu će sliku dobiti, da su prvi put slagali slagalicu od sredine i da niko ne mora da im pomaže, sve mogu sami! A to je i bio cilj, od samog početka. I da dodam još jedno opažanje, tako često u ove tri godine. Složiti ovu slagalicu podjednako je teško deci i roditeljima!  Bez obzira da li je slaže tata od 36 ili sin od 6 godina, treba im gotovo isto vremena. Tata bi verovatno pobedio da postoji slika/model koju treba iskopirati, ali, kako toga nema, zadatak im je  podjednako komplikovan.

Sledeći put kada budete kupovali igračku, razmislite o slagalici. I to ne mora da bude sa slikom omiljenog junaka iz crtaća već slagalica koja donosi i neko učenje uz igru. I više od igre. Baš kao naša slagalica – Više od muzičke igre.

Marijana Milošević

Bim Bam

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.