NTC – spoj savremenog i staromodnog

Sve teže je danas naći vaspitača ili roditelja koji nije čuo za NTC i koje vrednosti promoviše iako mnogo njih zapravo ne zna tačno šta ova metoda predstavlja. A predstavlja ozbiljan iskorak u novo, proistekao iz starog, na žalost, skoro pa zaboravljenog.

Kada sam učesnike jednog od prvih mojih predavanja pitala da li su bili na nekom dobrom seminaru, čula sam samo lepe reči o NTC. Odmah sam pisala Ranku Rajoviću da želim da dođem i čujem šta radi ali je prošlo pune 4 godine do našeg prvog susreta. A sve te 4 godine sam na seminarima isključivo slušala isti odgovor. Dobar seminar? NTC.

Kada smo se Ranko i ja upoznali, saznala sam da je i on tako godinama slušao o meni na svojim seminarima. Mislim da vam je jasno da je bilo sasvim očekivano da mi Ranko predloži da osmislim koncept za razvoj muzičkog programa u okviru NTC.

Znate li šta me je najviše iznenadilo kada sam počela da proučavam šta su on i Uroš Petrović, zajedno sa mnogim vaspitačima i učiteljima širom regiona do tada uradili? Najviše sam se iznenadila jednostavnošću, logičnim rešenjima, jasnim i slikovitim, nekada tako običnim a sada gotovo zaboravljenim. Da vam pojasnim. Mi smo, kao društvo, došli u situaciju da učimo roditelje da deca treba da trče, da skaču, da im se čita i priča. Treba da ih podsećamo da je normalno da deca treba da padnu sto puta dnevno dok ne nauče da hodaju. I da je bolje tada nego da u desetoj godini padnu i polome prednje zube jer ne znaju kako se pada. Da ako u petoj godini nauče da se penju na drvo, neće u desetoj tek tako pasti sa njega i polomiti noge i ruke.

Mi smo zaboravili da smo nekada jeli iz plehanih tanjira ne zato što nismo imali bolje nego su mame smatrale da je važnije da brinu o našoj samostalnosti nego o polomljenom tanjiru.

Još jedna stvar me je u pristupu iznenadila. To je da smo imali istovetna razmišljanja o tome koliko je važno podsticati izražavanje kroz umetnost i pokret, u sred tehnološkog razvoja vratiti se na početak. To je logika koju sam naučila u Valdorf pedagogiji, gde se razvoj dece posmatra u poređenju sa razvojem civilizacija. Malo dete je još u praistoriji, starom Egiptu, pa Grčkoj… XX vek dostižu razvojem tek sa svojih 12, 13 godina pa je jasno zašto je tehnologija neprijatelj njihovog razvoja do tog uzrasta. Dakle, mnogo toga dete treba da savlada pre nego što uzme mobilni telefon u ruke i prestane da komunicira sa stvarnim svetom oko sebe.

Mene je NTC obogatio načinom razmišljanja kako da muzičke igre pretvorim u asocijativne, pokretne, igre za razmišljanje i povezivanje znanja. Naučio me je da nikada ne treba prestati sa istraživanjima novih modela učenja jer se svet menja svakodnevno. I naučio me je da je biti staromodan skroz moderno!

Budite sa nama na predstojećem seminaru NTC i rana muzička stimulacija, u okviru Bim Bam konferencije i otvorite sebi nova vrata kreativnosti, razmišljanja i rešenja. Više o konferenciji i prijavama za seminar pronađite ovde.

Marijana Milošević Simić

Bim Bam

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s