Da li vam se nekad desilo da pitate nešto dete a ono krene da gleda u vis, kao da tamo negde piše odgovor? Ili znate nekog ko vas nikad ne gleda dok mu pričate? Ili imate u okruženju one koji vole mnogo podataka, informacija i statistike? Ako ste primetili da komunikacija nije uvek laka sa različitim slušaocima, onda je ovo pravi tekst za vas!

Za komunikaciju bilo kakve vrste, sa samim sobom i sa drugima, koristimo sva čula. Neki od nas koriste neko čulo više i češće od ostalih a neka samo u određenim situacijama. U odnosu na to koje čulo najčešće koristimo, svi mi se delimo na vizuelce, auditivce, kinestetičare i audio digitalne. I zapamtite, zdrave osobe su kombinacija svih ovih zajedno sa dominantno izraženim jednim ili više čulom.

Sada se vi pitate, i dobro je da se pitate, zašto je ovo važno? Važno je baš zato da znate kako treba da se obraćate osobi tako da joj na najbolji mogući način prenesete poruku, bilo da je u pitanju dete ili odrasla osoba. A evo kako da prepoznate koje čulo drugi najviše koriste i kako da svoju poruku najbolje prilagodite.

Vizuelci vole sve da vide, primećuju boje i nijanse, oblike, simetriju, važne su im slike, dijagrami, mape, prezentacije, video sadržaj. Često gledaju uzdignute glave, da bolje sve primete, plitko dišu i brzo govore, često visokim glasom. Još češće koriste reči i izraze poput: Da ti pokažem, Vidi, Daj da ti nacrtam, To mi odlično izgleda, Jasno, Sjajno... Njima informacije dajete tako da im pokažete sliku, boju, pustite ih da nacrtaju, oboje, podvuku različitim flomasterima.

Auditivcima je jako važna informacija koju čuju. Može da ih ometa buka, muzika, jednolično ponavljanje nekog zvuka, da im zvuk spolja odvuče pažnju. Odlično uče slušajući. Dok im govorite često vam okrenu desno uho da vas bolje čuje. Često imaju prijatnu boju glasa, sporije govore i koriste reči i izraze poput: Da čujem, Slušaj, To mi zvuči odlično, Muzika za moje uši, Čista harmonija… Lako uče na predavanjima i slušajući audio snimke.

Kinestetičari uče iz sopstvenog iskustva i dosta se baziraju na korišćenju čula dodira, mirisa i ukusa. Često im je glava spuštena i gledaju u pod, vole da imaju fizički dodir sa sagovornikom pa vas drže za ruku ili grle. Govore sporo i sa spuštenom bradom a koriste reči i izraze poput: Osećam, To mi ne prija, Ne miriše mi to dobro, Baš je fino. Vole sve da probaju, ceo proces i često u ponavljanju, tokom vežbanja, drže zatvorene oči da bi prolazili kroz iskustvo.

Audio digitalni (Ad) tipovi vole jasne i logične informacije, statistiku, rezultate istraživanja, liste, tabele… Deluju odsutno ali zapravo često vode bogat unutrašnji dijalog, logično rasuđuju i jasno definišu šta im nije jasno. Deluju kao da su na distanci od ostalih i koriste reči poput: Logično, Razumno, Realno. Dajte im vremena da obrade informaciju i ne požurujte ih.

Ovo je jedna od tema koju ćemo detaljno obrađivati na Bim Bam konferenciji 4. i 5.jula jer je važna da bi vaspitači, nastavnici i roditelji prepoznali koji je najbolji način da komuniciraju sa detetom. Nekada provedemo previše vremena govoreći “u prazno” jer koristimo pogrešne reči i metode a onda okrivimo sebe ili dete da neko nije dovoljno dobar.

Ovo je jedna od prvih i najvažnijih oblasti u Neuro lingvističkom programiranju (NLP) i kada to savladate, mnogo drugih stvari vam bude jasnije, jednostavnije i korisnije. Sada možete da prepoznate da dete koje gleda u vis dok pokušava da se seti odgovora je zapravo vizuelac, onaj što vas ne gleda dok pričate je auditivac a onaj koji traži još informacija je Ad. Pridružite nam se na konferenciji i promenite svoj način komunikacije tako da dobro razumete i sebe i druge.

Prijavite se ovde i pridružite nam se!

Marijana Milošević Simić

NLP Trener

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.