Zašto je važna muzička stimulacija

Da bi bolje razumeo efekat muzike u ranom detinjstvu, Carnegie Hall je od dr. Dennie Palmer Volf-a, stručnjaka u toj oblasti, naručio istraživački rad. Pod naslovom „Zašto je stvaranje muzike važno“, njeno istraživanje ukazuje na nekoliko ključnih razloga zašto je ulaganje u decu u ranom uzrastu često presudno za zdrav razvoj i uspešnu budućnost. Ono što je nama posebno važno je da li muzika može igrati značajnu ulogu u svakodnevnim interakcijama koje podržavaju sledeću generaciju.

Od Karnegi hola do sela na Haitiju, svet otkriva koliko je važno ulagati u malu decu i njihove porodice. Danas je sve jasnije da uključivanje dece u muzičke programe uživo može igrati moćnu ulogu u ranom razvoju.

“Studije su otkrile da jednodnevna dojenčad dišu različito u zavisnosti od toga da li slušaju Mocarta ili Stravinskog, da muzika umiruje nedonoščad (i njihove zabrinute roditelje) u bolnicama i da će bebe dva puta duže mirno slušati uspavanku nego razgovor dece ili govor odraslih”.

Rano detinjstvo – od rođenja do pete godine – izuzetan je period u ljudskom razvoju. Sa godinu dana bebin mozak je 70 posto veličine odraslog; u trećoj godini dostigne 85%  buduće veličine i već je isprepleten vezama koje pružaju ljudsku misao i komunikaciju.

“Muzika uživo – i ljudska interakcija koja je prati – jedna je od najintenzivnijih, multisenzornih i fizički uključenih aktivnosti u kojima se mala deca i njihovi negovatelji mogu zajedno uključiti”.

Stvaranje muzike – naročito ako uključuje tapkanje, pljeskanje, poskakivanje i ples – može razviti finu i krupnu motoriku. Čak i jednostavne igre, pesme i ples grade koordinaciju mozga i tela. Ako starija deca sviraju instrument, ovakav rast se nastavlja. Sve ovo gradi važne veze u mnogim delovima mozga potrebnim za sprovođenje složenih radnji i interakcija koje su čoveku potrebne da bi napredovale.

„Što više istražujemo, to postaje jasnije da živa muzika od samog početka može igrati moćnu ulogu u ranom razvoju”.

Muzika takođe gradi intimnost. Mala deca grade neke od najvažnijih odnosa u svom životu kao novorođenčad i mališani. Ako imaju dovoljno sreće da imaju brižne i pažljive negovatelje, oni razvijaju osećaj sigurnosti, osećaj da će biti zbrinuti i zaštićeni, čak i dok istražuju nove aktivnosti, rizikuju, greše i oporavljaju se. Muzika može podržati ove intimne razmene. Na primer, kada odrasli pevaju uspavanke, koriste visinu tona, ritam i tekstove da bi umirili, podučavali jezik, pružili nadu, naklonost i sigurnost dok dete prelazi iz budnog stanja u san.

Ljudi su prirodno osetljivi na zvučne obrasce, a to omogućava muzici da podstakne komunikaciju i maštu kod male dece. Čak i pre nego što bebe razgovaraju, njihovo blebetanje i stvaranje zvukova pomažu u razvoju nervnih puteva neophodnih za slušanje i govor. Bebe koje su uključene u razgovor na njega i reaguju, brbljaju više i imaju bogatiji rečnik kao deca.

“Kada čuju i vide druge kako pevaju kao deo svakodnevnog života, mala deca brzo prihvate tu naviku, koristeći zvuk za istraživanje novih načina za razumevanje ili opisivanje sveta oko sebe”.

Ove rane godine su i period kada deca uče kako da izraze svoja osećanja i upravljaju njima, kao i da shvate kako da čitaju izraze i osećanja drugih ljudi, shvatajući kako rade drugi umovi. Kroz muziku deca mogu da izmišljaju igre, pesme i priče koje im pomažu da iskoriste svoja osećanja. Istraživači koji posmatraju časove muzike i pokreta dokazali su da učešće u umetničkim aktivnostima korelira sa pozitivnim osećanjima predškolaca i olakšava im sposobnost da regulišu svoje emocije. Može biti da iskustvo sa muzičkim konceptima poput zaustavljanja/pokretanja, usporavanja/ubrzavanja i strofe/ refrena pruža deci motivaciju da usmeravaju i moduliraju svoje ponašanje.

Ove pogodnosti se takođe odnose na dečju komunikaciju i interakciju sa drugima njihovog uzrasta. Muzika svojim tempom i ritmom, stihovima i refrenima pruža jasne strukture koje pomažu deci da nauče pravila i rutine za zajedništvo. U vrtiću dete gleda i sluša ostale i čeka svoj red dok svira udaraljke; kod kuće muzika može biti način vežbanja saradnje ili povezivanja između generacija.

Muzika takođe može pomoći u stvaranju zajednice i osećaja pripadnosti. U najranijim godinama deca uče jezike i naglaske koje čuju kod kuće; upijaju pesme i priče svoje zajednice, a zajedno sa njima i uverenja i vrednosti. Uz pomoć muzike deca upoznaju muziku i kulturu drugih naroda, uče njihov jezik i običaje, razumeju različitost i bolje je prihvataju.

„Muzika takođe može da modelira strukturu socijalne interakcije za decu koja imaju istoriju traume ili stanja poput autizma.“

Napokon, živa muzika je izuzetan nosilac oduševljenja i uzbuđenja. Ove i druge pozitivne emocije spadaju u najvažnije ljudske resurse: privlače druge, podižu nam raspoloženje i štite nas od tuge, pa čak i od bolesti. U svetu u kojem porodice i deca doživljavaju traume od nasilja, rata i prirodnih katastrofa, muzika i druge umetnosti mogu igrati moćnu ulogu i u njihovom lečenju.

Izvor: Carnegie Hall

Marijana Milošević

Bim Bam

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s