Šta trudnice treba da znaju o muzici koju slušaju

Vreme trudnoće je verovatno jedan od najlepših perioda života svake mame a svaka (od nas) će vam rado ispričati svoja najlepša ili najlošija iskustva, samo ako pitate. Odavno je neko veoma pametan rekao da trudnice treba da nose povez preko očiju i ušiju kako ne bi sebe dodatno traumirale raznim najružnijim primerima koji su se nekada nekom desili, i zato ovaj tekst neka bude samo dodatna podrška budućim mamama. Možda vam se ovaj tekst čini nepotreban ili vam izgleda da o ovoj temi nema šta da se priča, ali, verujte mi na reč, biće od koristi svakoj budućoj mami i svima koji imaju bebu u kući.

Odavno se zna da beba u stomaku čuje i da je važno šta sluša. Brojna istraživanja su dokazala da jaki i neprijatni zvuci iz okruženja mogu negativno da deluju na bebu i da negde, nekako, sve to ostavlja posledice. Ono što je cilj današnjim istraživačima je da otkriju kako muzika i zvuci iz maminog okruženja mogu pozitivno da utiču na različite aspekte razvoja deteta pa majke koje u trudnoći pokušavaju da razviju bebin muzički ukus puštajući im Vivaldija, Mocarta i Baha, možda ipak ne gube vreme. Pouzdano se zna da beba počinje da čuje posle 16 nedelja provedenih u stomaku. Nakon 24. nedelje, slušni aparat je odlično razvijen a nakon 35. nedelje beba intenzivno pamti i kasnije će biti u stanju da prepoznaje majčin glas, maternji jezik i muziku koju je mama volela da sluša. Upravo ovo poslednje je najvažnija tema ovog teksta.

Kako mamin repertoar utiče na bebu?

Više od 10 godina, rezultati različitih istraživanja pokazuju da muzika koju mama sluša, koja joj prija u trudnoći, može bebe da ima veliki uticaj na bebu, kako u stomaku tako i nakon rođenja. Naime, ono što su još naše prabake znale, da ponašanje trudnice direktno utiče na razvoj bebe, ima veze i sa ovom temom. Trudnica koja, na primer, uživa da sluša Queen, Balaševića, Mocarta ili nešto drugo, jasno će moći da primeti da se beba umiri kada to isto sluša. Znajući ovo, trudnice bi trebalo da obrate pažnju šta ih je smirivalo u trudnoći, šta im je prijalo i zbog koje muzike su bile opuštene. Kada se beba rodi, ona ima već ugrađenu play listu, prepoznaje zvuke, boje glasova i nepogrešivo se okreće prema poznatom izvoru zvuka.

I vi se sada pitate, i dobro je da se pitate, kakve sve ovo veze ima sa trudnicama, bebama, mamama i muzikom?!? Evo šta je nezaobilazni deo svih mojih seminara i predavanja kada pričamo o prenatalnoj stimulaciji.

Mama koja voli određenu vrstu muzike, nekog umetnika, žanr ili period, u tome jednostavno uživa. Kada u nečemu uživate, određen sklop hormona se luči i unutrašnja hemija stiže i do bebe. Takođe, ako vas ta muzika umiruje, velika je verovatnoća da ćete imati smanjene pokrete te će zvuci koje beba konstantno sluša (bućkanje plodove vode, rad srca, krvotoka, creva…) biti smireniji pa će beba zapamtiti celu situaciju kao znak za smirenje. A vi ćete, ako ovo primenite, moći tu istu muziku da koristite kada se beba uznemiri, kad ima grčeve, kada joj rastu zubići i slično, i tako da je smirite. Ono što je važna napomena je da ako mama ne voli to što sluša, a misli da radi pametno jer je tako pročitala ili joj je neko rekao, ništa od ovoga neće biti korisno. Kao što smo već rekli, unutrašnja hemija maminog organizma ne da se prevariti pa ni ne pokušavajte. Pametnije je da slušate balade Metalike, ako vas to umiruje, nego da sebe mučite Hajdnom i Skarlatijem, ako vas to iritira.

 

Šta se dešava kada trudnica sluša klasičnu muziku?

Ovo je relativno često bila tema istraživača u poslednjih 15-ak godina i svi zaključci ukazuju na to da određena vrsta umetničke muzike može da ima značaj na intelektualni razvoj bebe u stomaku. Naime, dokazano je da određen tip Mocartove muzike pozitivno deluje na razvoj fine motorike, govora i saznajnog ponašanja kod beba koje su konstantno, u periodu od 28. nedelje pa do rođenja, slušali ovaj repertoar. Da se dobro razumemo, daleko od toga da samo Mocartova muzika utiče na intelekt, ima i drugih kompozitora koji su preporučljivi. Efekti ovog ranog muzičkog treninga su vidljivi brzo nakon rođenja i značajno rastu sa uzrastom bebe. Smatra se da ovaj uticaj može da se prati do druge godine a da je nakon toga značajnije kakav je uticaj okruženja na stimulaciju deteta.

Beba pamti bolje nego što očekujete!

Poslednjih godina je dokazano da beba, koja je slušala određenu muziku u stomaku, nepogrešivo može da prepozna bilo kakvu promenu u izvođenju, bilo da je u pitanju drugačija obrada ili neka falš nota. Postoji više načina kako su bebe, muzički stimulisane u stomaku, ispitivali u prvoj godini života i još više dokaza da bebe nepogrešivo prepoznaju drugačije izvođenje ili loše otpevan i odsviran ton. Iako deluje nemoguće, objašnjenje je jednostavno. Baš kao i dete, kojem po stoti put čitate istu priču, prepoznaje tačan red rečenica i red reči u njima, tako i beba pamti muziku. Mozak voli poznato! I kad se ponudi nešto drugačije, mozak reaguje jer prepoznaje razliku. Baš kao i vi kada čujete obradu svoje omiljene pesme i, ma koliko bila dobra, u prvi mah odbijate da slušate, verujući svom mozgu da je najbolje ono staro, već poznato.

Ako ste ikada posumnjali u značaj rane muzičke stimulacije, sada je vreme da mišljenje promenite. Vreme je da muziku počnete da shvatate ozbiljno, a ranu muzičku stimulaciju još ozbiljnije.

Ako vas interesuje da saznate još više na ovu i slične teme pročitajte i Kako pevanje bebama poboljšava njihovo zdravstveno stanje i Beba – superheroj učenja.

Marijana Milošević

Bim Bam

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s