Ako ste poput većine, u kući sigurno imate neke aparate koje koristite retko ali ipak ih čuvate. Kao DVD plejer, na primer. Ni sami ne znate šta će vam, ne zato što više ne gledate filmove već zato što ih gledate na drugačiji način. Mi smo sentimentalna bića i zato promene mogu delovati zastrašujuće. Isto se dešava i sa našim znanjima. U želji da iskoristimo i poslednji atom stečenih kompetencija, propuštamo priliku da se prilagodimo sadašnjem trenutku i opstanemo. A samo fleksibilni kontrolišu sistem.

Naučnici smatraju da će današnji studenti imati gotovo 5 decenija radnog staža. Sa druge strane, smatra se da mnoga tehnička znanja koja danas imamo neće biti relevantna za 5 godina. To  znači da će još uvek prisutno uverenje da se svo znanje stiče u školi i na fakultetu, zauvek nestati. Isto tako, to znači da mi danas obrazujemo decu za zanimanja koja u budućnosti neće ni postojati. To je jedan od značajnih razloga zbog čega je celoživotno obrazovanje neophodno, ako želite da opstanete. A posebno ako želite da budete najbolji.

Potpuno je nevažno da li radite u velikom sistemu, državnoj ustanovi ili ste vlasnih malog biznisa. Ako nemate podržavajući set uverenja i verujete da će to što radite i kako radite uvek donositi rezultat, grdno se varate. Nekada je bilo potrebno da prođe 50 godina da se dogodi nešto istorijski značajno, na primer u oblasti tehnike. Danas takva otkrića imamo na mesečnom nivou, čak i češće. Ovakve promene utiču na promenu društva i istih onih sistema, ustanova i malih biznisa iako to na prvi pogled možda ne deluje tako. A te promene se odražavaju i dublje, u porodici. I na našoj deci. I sve to vodi do jasnog zaključka – promenom društva promeniće se i naše potrebe i potrebe naše dece. A mi bi i dalje da radimo isto? Neće moći. DVD više nikom ne treba.

Svake godine, negde oko prvog januara, širom sveta se pišu novogodišnje odluke. Sa nadom da će Nova godina biti TA godina, u kojoj će neko da smrša, neko da nauči novi jezik, neko da promeni posao, mnogi će od svojih želja odustati i pre nego što su napravili prvi korak. Početkom februara razlozi za odustajanje su svuda oko nas a nekadašnji optimisti već uveliko izjavljuju kako, prosto, nemaju vremena da još i na to misle. Do početka marta novogodišnji planovi su uveliko zaboravljeni što nije neobično jer ako nečega nema u dnevnoj rutini, teško da će postati važno. Ista stvar se dešava i sa razvojem sopstvenih veština. Ako želite da usvojite novo znanje, dobro će vam doći nekakav model. To može biti neko ko tom veštinom već vlada i ima potrebnu strategiju za uspeh. Takvu osobu možete potražiti među prijateljima i poznanicima, kolegama i rodbinom ali među ljudima koje uopšte ne poznajete ali možete doći do uvida kako rade to što rade.

Iako je ovo važan korak, nije jedini u učenju. Daleko važniji je odnos prema učenju i to kako se ova aktivnost uklapa u vaš svakodnevni život. Brojni su članci, priručnici, knjige i kursevi koji nas navode na to da redovno učimo i usavršavamo se. Uglavnom se nude konkretne veštine a sve više je sadržaja u kojima se iznosi značaj koncepta celoživotnog učenja, bez obzira koji stepen obrazovanja imate i kojim poslom se bavite. Ono što ćete pronaći u većini dobrih knjiga i kurseva je da je prvi korak u određivanju koliko vremena dnevno/nedeljno/mesečno možete da izdvojite za nova učenja. Tek kada to znate, spremni ste da donosite konkretnije odluke.

Život se ne menja pričom već akcijom.

Danas se često preporučuje da uvedete minimum jedan dan mesečno za sopstveno usavršavanje a trend velikih firmi je da svaki zaposleni ima jedan sat nedeljno, u okviru radnog vremena, da se dodatno usavršava u svojoj firmi ili van nje. Taj dan je unapred planiran i ne propušta se. Iako jedan sat nedeljno, na primer, može delovati beznačajno, to je ipak 52 sata godišnje, vreme dovoljno da savladate novi program ili progovorite strani jezik. Dovoljno vremena da ne postanemo beznačajni kao flopi disk iz devedesetih. Hmmm, ko se toga još seća… Daa dodam još jedan zvanični podatak. Velike kompanije istraživale su uticaj dodatnog usavršavanja svojih zaposlenih na prihod firme i došle do zaključka da na svaki uloženi dolar, kompaniji se vrati 9. A pomislite samo koliko su ti isti zaposleni konkurentniji na tržištu nakon dodatnog usavršavaja.

Danas, čini mi se, više nego ikada, važno je razumeti vreme ubrzanih promena u kojem živimo. Razmišljati unapred i ulagati u sopstvenu budućnost stalnim radom na sebi možete obezbediti i opstanak i uspeh. Biti spreman na promenu načina rada i okruženje znači imati svest o adaptaciji i fleksibilnosti. A najfleksibilniji postaje vođa.

Učenje je kao veslanje uzvodno.

Čim se prestane, kreće se nazad.

U vremenu kada se svet menja u trenutku, prestnak rada na sebi, ličnog učenja i napretka, jednostavno nije opcija. Znanja koja smo stekli tokom formalnog školovanja, koliko god značajna i nedavna bila, nisu dovoljna da nas drže relevantnim duži niz godina. Zato je stalno stručno i lično usavršavanje neophodno, a mi vam u tome pomažemo već punih 11 godina!

Marijana Milošević

Bim Bam

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.