Iako svi želimo svom detetu samo najbolje, nekada nismo u stanju da dopremo do onoga što je najvažnije za njihovo ponašanje – do njihovih misli. Način na koji doživljavaju i sebi objašnjavaju situacije u kojima se nalaze, varira na dugačkom kontinuumu između optimizma i pesimizma. To gde se nalaze na ovoj liniji utiče na sve aspekte života, uključujući i to koliko su uspešni, mentalno zdravi i srećni. I baš u tome, mi možemo da im pomognemo.
Mi koji se bavimo razvojem dece u ranom uzrastu, večno tvrdimo da je rana stimulacija najvažnija. Ono o čemu se retko govori je šta je sa preteranom stimulacijom i kako prepoznati, reagovati i rešavati situacije kada se ovo desi.
Mnogi se svakodnevno suočavaju sa kritikama od strane partnera, kolega, porodice. Još je više onih koji se bore sa kritikama koje samo oni čuju, kritikom njihovog unutrašnjeg bića. Ako ste mu ikada poverovali i dozvolili mu da vas obeshrabri i demotiviše, ovo je priča za vas.
Ljudi nisu evoluirali sedeći. Niti su evoluirali da bi radili sedeći. Iako je svima, oduvek, ovo bilo jasno, već više od veka deca provode sate i sate sedeći u klupi, često bez dozvole da mrdnu tokom časa. Ljudi su živa bića koja se, za razliku od biljaka, kreću i tu potrebu imaju tokom celog života. Ipak, pedagozi širom sveta kao da su u strahu da dozvole pokret na času bojeći se da će se deca previše zaigrati i da će im čas "propasti". A šta ako pokret donosi bolje učenje, pamćenje i razumevanje, veći uspeh i angažovanje dece? Da li bi ste pristali na neke promene u nastavi?
Bez obzira da li je vaše dete u vrtiću, osnovnoj ili srednjoj školi, može da se desi da ima problem sa učenjem. Kada budete do kraja pročitali ovaj tekst, biće vam jasno da često ima još veći problem sa time na koji način uči.
Muzički centar bim bam 