Koliko puta ste čuli roditelje koji ne razlikuju dečje ponašanje od njihove ličnosti? Tako svakodnevno možete čuti da se dete “etiketira” rečima da je glup, smotan, bezobrazan, neposlušan, razmažen, kukavica… I šta onda dete pomisli? Pa poveruje u to! Jer detetu do sedme godine je vaše mišljenje najvažnije i ono nam bez pogovora veruje. I bez obzira na to što odrasli misli da je detetovo ponašanje u datoj situaciji bilo glupo ili bezobrazno, zapravo je detetu poslao poruku da je on uvek takav. I dete veruje. A onda tako počinje i redovno da se ponaša kako ne bi izneverio očekivanja.

Sreća ili nesreća sa našim mozgom je u tome što on veruje šta god da mu se kaže. I ne samo da mu se kaže, dovoljno je ponekad da o nečemu redovno mislimo i naš nesvesni um počne da usvaja taj model sveta kao pravi. Kada to mudro koristite, možete sebi omogućiti da brže i lakše stignete do cilja koji ste zamislili jer će vam nesvesni um, zavaran stanjem koje prepoznaje kao stvarno, učiniti sve da vam u ostvarenju cilja pomogne. Tako se dešava da neko napiše sebi cilj koji želi da ostvari i potpuno zaboravi na njega. I onda, kada pronađe šta je napisao, posle godinu, dve, pet, prosto se iznenadi da se ta situacija ikada desila iako je cilj ostvaren. Ili situacija o kojoj Novak Đoković često priča, kako je još kao dete zamišljao da je osvojio Vimbldon, on je tu sliku video kao stvarnu, i onda je i postao pobednik. Petostruki.

Da slučajno ne propustimo još jednu važnu stvar!  Kada je dete uradilo nešto loše, nešto sa čime se ne slažete, naravno da ćete reći da je to loše. Ovaj tekst nije o tome da i kada dete greši mi mu kažemo da je dobro. Nikako. Dete treba izgrditi ako je uradilo nešto loše jer će tako sledeći put da razmisli šta radi. Ako treba i kazniti ga. Ali ne treba reći da je loša osoba zbog svog postupka. Dakle, koristite rečenice poput Ti si dobar dečak a ovo što si uradio nije lepo. Ili Kako je jedna tako pametna devojčica odlučila da uradi tako nešto nepromišljeno?  Ili Ti si dobar brat i uvek treba da štitiš svoju sestru a ne da je udariš.

Zato dobro razmislite šta pričate pred decom. Zar ne bi bilo mudrije da im govorimo kako su dobri, pametni, plemeniti ili hrabri pa da vam poveruju i takvi postanu?!? Zapamtite, vi oblikujete dete svakom svojom rečenicom i ponašanjem. Dete nikad ne bude mnogo drugačije od okruženja u kome raste. Ugrizite se svaki put za jezik kada bi rekli detetu nešto što oslikava ponašanje a ne ličnost. Kada znate da to oblikuje njihovo ponašanje, sigurno vam neće biti sve jedno kako birate reči.

O načinima kako razgovarati sa decom posebno pričamo na NLP Akademiji za roditelje u My NLP. Od oktobra počinjemo novi ciklus, mnogo toga korisnog i odmah primenljivog vas čeka!Pročitajte više o Akademiji za roditelje ovde i prijavite se za novu grupu mudrih roditelja.

Marijana Milošević Simić

NLP trener

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.