Česte su nedoumice u vezi sa pravim vremenom kada dete treba uključiti u konkretno bavljenje muzikom. Na različitom uzrastu deteta, oni su spremni za različite izazove i obaveze. Evo par stvari koje bi mogle da vam pomognu kada su u pitanju dileme koje muče mnoge roditelje čija deca uče škole u našem obrazovnom sistemu.

            Svi znaju, i svima bi trebalo da bude jasno da je prvi kontakt deteta sa muzikom – pesma. Ovaj kontakt dete ima još u maminom stomaku, a prvi sledeći je neposredno po rođenju. Pesma koju pevaju roditelji detetu daleko je važnija od bilo koje numere koju dete čuje na radiju ili CD-u, i to zato što usmena reprodukcija ima jedan poseban kvalitet. To je unošenje odgovarajuće emocije u svako izvođenje. Treba imati na umu da masovni mediji nemaju mnogo uticaja na repertoar pesama koje deca pevaju i vole. Može neobično zvučati da čak i danas, kada su deca i previše okrenuta televiziji i radiju, samo 20 % materijala plasiranog u medijima se nađe na dečjem repertoaru. Daleko veći uticaj imaju blizina ljudskog bića i neprofesionalno, ali sa ljubavlju otpevane pesme.

            Sledeći korak trebalo bi da budu udaraljke. U vrtićkom uzrastu, kada bi trebalo preći na ovaj korak, sviranje bubnjeva ili bilo kojih udaraljki, treba biti integrisano sa plesom. Govor, pesma, ples i sviranje trebalo bi da su u što čvršćoj vezi. Dete će osetiti da je kontakt sa bubnjem mnogo prirodniji i bolji ako ga svira prstima i dlanovima, a ne palicama, jer je tako u čvršćoj vezi sa samim instrumentom. U ovom periodu nije previše važno da li dete svira samostalno ili na već snimljenu kompoziciju, važno je da razvija, oseća i sledi ritam.

            Nakon ove, sledi kritična faza pedagogije muzike, prelaz sa spontane razigrane pesme na instrument koji ima tehničke zahteve koji se moraju savladati. U našoj kulturi, a i na Zapadu generalno, najčešći prvi kontakt deteta sa instrumentom je klavir. Ako se radi o detetu koje tek kreće u školu, ili čak i mlađem, mnogi će se složiti da je takav tajming loš jer, naprosto, klavir je instrument koji ima određene zahteve. Deca su u tom periodu još uvek mala rastom, pa im je i sama šaka mala, dok je i koordinacija pokreta još uvek nedovoljno razvijena. Takođe, za sviranje klavira neophodna je nezavisnost leve i desne šake, što u ovom uzrastu nije sasvim razvijeno. Ono što je još važno, a što se često zaboravlja je da je detetu ovog uzrasta, još uvek najvažnije druženje i savladavanje novih izazova u dečjoj zajednici. Možda je ipak prerano da se od njega očekuje da nove izazove savlađuje vežbajući u osami. Naravno, ima dece kojima je unutrašnja motivacija dasviraju klavir tako jaka da ih sve navedene nevolje neće u tome sprečiti, i onda ih treba i podržati.

            Duvački instrumenti, sa druge strane, u ranom uzrastu imaju neke svoje prednosti kao što je koordinacija i nezavisnost leve i desne šake nije tako neophodna. Takođe, može se hodati i svirati, što je veoma važno jer deca još uvek imaju veliku potrebu za kretanjem. Uz to, sviranje duvačkih instrumenata pruža važno učenje o disanju, artikulaciji, ustima, jeziku, telu, plućima i stomačnim mišićima, a to je sve veoma važno za dečije forme saznanja. Uostalom, dečja igra je direktno vezana za različite vrste zvukova koji se proizvode duvanjem – zviždanje, sviranje na listu ili travi, sviranje na flašama… Dugačak dah i pravilno disanje je jedna od osnova pravilnog govora, što će kasnije biti veoma važno i za opismenjavanje. Naravno da ovde ne govorimo o sviranju trombona ili tube, već će za početak poslužiti pentatonska frula, blok flauta, usna harmonika ili melodika.

Ovo je put ka novoj fazi, u kojoj će dete lakše preći na neki instrument kojim će se baviti duže i ozbiljnije. A kada pogledate unazad, videćete da je do tada dete već ovladalo svojim glasom, sviranjem na udaraljkama i na nekom duvačkom unstrumentu. Sada, kada je baza postavljena, dete već ima neka iskustva, psiho-fizički je dovoljno razvijeno i muzički osvešćeno. To je pravo vreme da počne učenje sviranja odabranog instrumenta, i to po notama uz podršku profesora i roditelja!

Marijana Milošević Simić

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.