Da li ste primetili da veliki broj dece danas ima problema sa artikulacijom? Da ih je teško razumeti jer lenjo pomeraju usne i gotovo da i ne otvaraju usta? Nekada je to bila karakteristika tinejdžera, a danas su oni postali roditelji i ovu svoju naviku nesvesno prenose na svoju decu.
Mnogi se svakodnevno suočavaju sa kritikama od strane partnera, kolega, porodice. Još je više onih koji se bore sa kritikama koje samo oni čuju, kritikom njihovog unutrašnjeg bića. Ako ste mu ikada poverovali i dozvolili mu da vas obeshrabri i demotiviše, ovo je priča za vas.
Ljudi nisu evoluirali sedeći. Niti su evoluirali da bi radili sedeći. Iako je svima, oduvek, ovo bilo jasno, već više od veka deca provode sate i sate sedeći u klupi, često bez dozvole da mrdnu tokom časa. Ljudi su živa bića koja se, za razliku od biljaka, kreću i tu potrebu imaju tokom celog života. Ipak, pedagozi širom sveta kao da su u strahu da dozvole pokret na času bojeći se da će se deca previše zaigrati i da će im čas "propasti". A šta ako pokret donosi bolje učenje, pamćenje i razumevanje, veći uspeh i angažovanje dece? Da li bi ste pristali na neke promene u nastavi?
Da bi bolje razumeo efekat muzike u ranom detinjstvu, Carnegie Hall je od dr. Dennie Palmer Volf-a, stručnjaka u toj oblasti, naručio istraživački rad. Pod naslovom „Zašto je stvaranje muzike važno“, njeno istraživanje ukazuje na nekoliko ključnih razloga zašto je ulaganje u decu u ranom uzrastu često presudno za zdrav razvoj i uspešnu budućnost. Ono što je nama posebno važno je da li muzika može igrati značajnu ulogu u svakodnevnim interakcijama koje podržavaju sledeću generaciju.
Nakon što u prvim mesecima života beba ovlada svojim glasom, od dana kada je spremna da u svojoj ručici drži zvečku, ona postaje muzičar. Koordinacija šake donosi joj mogućnost neprestanog istraživanja i improvizacije ritmičke pratnje svog glasa i, što je najvažnije, svakodnevnu igru i zabavu.
Kada počne da sedi, beba otkriva novi svet.
Muzički centar bim bam 