U poslednjih desetak godina, obrazovanje se tiho menja. Ne menjaju se samo planovi i programi, menjaju se metode. A sve češće vidimo da se menjaju i nastavnici. Sve češće prepoznajemo izuzetne pojedince koji uče da prvo razumeju sebe i primećuju drugog, da ne reaguju impulsivno, već svesno. Predavače koji uče da postanu podrška, a ne prepreka u učenju. I ove godine, na Bim Bam Konferenciji postajemo takvi predavači.
U svetu koji sve više ceni brzo znanje i kratke forme, često zaboravljamo da najdublje promene u dečijem razvoju dolaze iz iskustava koje uključuju telo, emocije, igru i muziku. Baš to je srce filozofije Bim Bam konferencije, jedinstvenog događaja koji iz godine u godinu okuplja edukatore, stručnjake i roditelje sa prostora bivše Jugoslavije, sa ciljem da podsete: muzika je mnogo više od pevanja i sviranja – ona je alat za oblikovanje pažnje, empatije, koordinacije, jezika, obrazovanja i unutrašnje ravnoteže deteta.
Na prvi pogled, nema ništa loše u tome da čekate pravi trenutak za velike odluke u životu. Nekad nismo spremni za obaveze, nekada za izazove, nekada na to nisu spremni oni koji su nam najbliži, a treba nam njihova podrška. Ali, postoji jedan problem. Ako čekate da budete 100% spremni, da imate sva znanja, veštine, samouverenost i motivaciju da biste uspeli, onda nikada nećete biti spremni. A vaši snovi čekaju.
Godinama slušam priče ljudi iz okruženja koji su uvereni u to da je život preduzetnika manje - više bajka. Daleko smo tu od stvarne situacije na terenu, ali, ne želim da ovaj tekst pišem tako da vas obavestim koliko samo zakonskih regulativa morate poštovati, ili kakvo je stanje sa fiskalizacijom na terenu. Ne, ne. To svi znaju da nije bajka. Nešto drugo mi je važno da znate. A to su unutrašnje borbe koje vodi svako od nas koji radi samostalno, znači, nije zaposlen u školi ili vrtiću, firmi ili korporaciji, gde dobija redovnu platu bez obzira na sav trud i rezultate. E, to je izazov koji mnogi ne razumeju. A posebno će značiti onima koji su na klackalici i razmišljaju šta im je činiti.
Ovih dana ozbiljno razmišljam koliko često mi se dešava da se preispitujem da li sam na dobrom mestu, na dobrom putu i u dobrom društvu. I uvek kada se to desi, ja znam da će me odgovori dovesti do nekih novih vidika, dobrih odluka i boljeg razumevanja zašto sam tu gde sam i sigurnosti gde treba da budem. I nema veze da li je u pitanju posao ili privatni život, pitanja su ista, samo je važno da se setimo da se ponekad preispitamo. I bez straha od toga na kakve odgovore ćemo naići.
Muzički centar bim bam 