U prvih 1000 dana života, mozak deteta se razvija neverovatnom brzinom. To je vreme kada se uspostavljaju milioni sinapsi, a iskustva iz tog perioda ostavljaju duboke i dugoročne posledice. Stres u ovom periodu može oblikovati arhitekturu mozga, naročito utičući na amigdalu – deo mozga koji je odgovoran za detekciju opasnosti i kontrolu emocija. Dok se većina roditelja fokusira na ishranu i fizički razvoj, mnogi ne znaju da su emocionalna sigurnost i ritam svakodnevice jednako važni za pravilan neurološki razvoj.

Amigdala, pažnja i zašto su prve tri godine ključne

Amigdala je deo mozga odgovoran za emocije, naročito strah i oprez. Kada je dete izloženo hroničnom stresu (česte promene rutine, konfliktne situacije, nepredvidivo ponašanje odraslih), amigdala može da poraste više nego što bi trebalo i da ostane preosetljiva.

Takva deca postaju preosetljiva na zvuke, pokrete, pogrešan ton glasa – i vrlo često dobijaju etiketu „neposlušno“ ili „nepažljivo“. A zapravo, njihov mozak je u stalnoj pripravnosti. Neka deca ne pokazuju simptome poremećaja pažnje zato što su “hiperaktivna”, već zato što su hiperbudna – njihovo telo i mozak stalno očekuju opasnost, što se manifestuje nemirom, impulsivnošću i slabom pažnjom.

Do pre nekoliko godina smatralo se da je poremećaj pažnje u direktnoj vezi sa genetikom i da je nasledni faktor osnova za ADHD. Ispitivanja koja se vrše poslednjih desetak godina potvrdila su da genetika nema uticaja na poremećaj pažnje, ali da konstantni stres i hiperbudnost imaju.

---

Da li ste znali da…

• hroničan stres u detinjstvu utiče na povećanje kortizola, hormona stresa, koji dugoročno narušava razvoj nervnih veza u mozgu?

• hiperaktivna deca imaju neravnotežu između amigdale i prefrontalnog korteksa (dela mozga zaduženog za donošenje odluka i samoregulaciju)?

• muzičke aktivnosti podstiču sinhronizaciju moždanih talasa, što poboljšava pažnju i smanjuje impulsivnost?

• slušanje i izvođenje muzike podstiču lučenje dopamina, hormona motivacije, koji je često snižen kod dece sa ADHD-om?

• deca koja pevaju ili sviraju zajedno, razvijaju osećaj sigurnosti i pripadnosti, što automatski umanjuje stres i povećava fokus?

---

Muzika kao mehanizam za ponovnu emocionalnu regulaciju

Muzika ne utiče samo na raspoloženje – ona oblikuje strukturu mozga. Učestvovanjem u muzičkim aktivnostima, posebno ritmičkim, deca:

• povezuju logiku (levu) i emocije (desnu hemisferu),

• dobijaju predvidivu strukturu (koja im fali u svakodnevici),

• uče kroz igru kako da se uklope, sačekaju, slušaju i odgovore.

 Vežbe poput „slušanja tišine između zvukova“, ritmičkog disanja, sviranja telom, pevanja uz lagano njihanje – sve to pomaže detetu da iz stanja haosa pređe u stanje unutrašnje organizacije.

---

Praktične igre za umirenje i fokus

Igra „Ritam srca“
Lagano pljeskanje u ritmu otkucaja srca (60–70 BPM), dok dete sedi u krilu odrasle osobe. Dodajte disanje: „Udahni 2, 3… Izdahni… 2, 3…“ – da biste smirili simpatički nervni sistem.

Igra „Brzo–Sporo“
Svirajte telom (pljeskanje, tapkanje kolena, grudi) brzo – pa stani. Pa sporo. Pa stani. Naučiti kontrolu tela kroz ritam znači razvijati i kontrolu impulsa.

Koračaj u ritmu
Zajedničko hodanje po sobi, dvorištu ili ulici uz tihu muziku u pozadini ili brojanje. Dete prati korak odraslog i tako stiče unutrašnji puls. Napravite igru od toga da dete i vi na ulici imate isti ritam koraka. To će se kasnije pretvoriti u bolju pažnju i organizaciju u školi.

---

Pedagozi, zapamtite…

• Vaš glas može postati muzički instrument koji vodi dete, a ne samo „komanda“.

• Ritmička rutina na početku časa (npr. pesmica za pozdrav, pokret uz bubanj) fokusira grupu bez napora.

• Muzički signali su brži i efikasniji od verbalnih uputa – posebno za decu koja se lako izgube u rečima.

• Ritmička predvidivost stvara psihološku sigurnost – dete zna šta sledi i opušta se.

---

Zaključak za roditelje i pedagoge

U vreme kada su deca preplavljena informacijama i stimulansima, muzika može biti više od hobija – može biti terapija. Što ranije uvedete ritam, strukturu i zvuk u svakodnevicu deteta, to će mozak imati više šanse da razvije otpornost, pažnju i emocionalnu ravnotežu.

Ako primetite da je dete „nemirno“, „ne sluša“, „stalno u pokretu“, „ne ume da se zaustavi” – pokušajte prvo da slušate njega, pa zajedno slušajte ritam. Tu počinje promena.

Bim Bam muzičke radionice, knjige, igre, materijali kao i obuke, biće vaš saveznik za rad sa decom kojima treba pružiti posebnu pažnju pametnim izborom aktivnosti, kao i znanjem o ovom problemu. Stojimo vam na raspolaganju na brzim linkovima.  Prvi deo ovog teksta pročitajte ovde.

Marijana Milošević

Bim Bam

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.