U poslednjih 50 godina, prosečno trajanje pažnje kod dece značajno je opalo, dok je broj informacija kojima su izložena vrtoglavo porastao. Digitalni sadržaji, društvene mreže i brzi tempo života stvaraju okruženje u kojem je sve teže održati koncentraciju na duže vreme. Najmlađa deca su posebno ugrožena, jer njihovi kognitivni i emocionalni sistemi nisu prilagođeni preteranom broju podražaja.

Istovremeno, dijagnoza ADHD-a se sve češće postavlja, ponekad i prebrzo, bez dubljeg sagledavanja uzroka problema. U mnogim slučajevima, rešenje se odmah traži u medikamentima, umesto u metodama koje mogu poboljšati pažnju i regulisati ponašanje dece. Muzika je jedna od tih metoda – dostupna, efektivna i dugoročno korisna.

Kada se javlja i kako prepoznati problem poremećaja pažnje

Prvi simptomi poremećaja pažnje mogu se primetiti već u  uzrastu između 3 i 5 godina, kada deca pokazuju:

• Izrazitu impulsivnost (npr. ne mogu da sačekaju red u igri)
• Kratak raspon pažnje (lako ih ometaju spoljni stimulusi)
• Veliku fizičku aktivnost (stalna potreba za kretanjem)

Istraživanja su pokazala da se problemi pažnje i hiperaktivnosti uočavaju ranije kod dece koja imaju porodičnu istoriju poremećaja pažnje ili su rođena prevremeno. Međutim, dijagnoza se najčešće postavlja tek u školskom uzrastu (oko 6–7 godina), kada problemi s fokusom i kontrolom impulsa postaju jasniji u obrazovnom okruženju.

Sve više istraživanja ukazuje na to da rana izloženost stresu može značajno doprineti razvoju simptoma poremećaja pažnje, posebno ako dete nema adekvatan emocionalni oslonac. Ključni faktori uključuju:

• Hronični stres u prve tri godine života može dovesti do prekomernog razvoja amigdale, dela mozga odgovornog za emocionalne reakcije i strah. Kada amigdala previše naraste, dete može imati povećanu impulsivnost i teškoće u kontroli emocija.
• Neadekvatni roditeljski odgovori – deca koja ne dobijaju dovoljno podrške u regulisanju emocija i ponašanja mogu razviti slabiju izvršnu funkciju mozga, što je povezano s problemima pažnje i impulsivnosti.

Kako muzika pomaže deci sa poremećajem pažnje?

Deca sa poremećajem pažnje suočavaju se s brojnim izazovima, posebno kada je reč o koncentraciji, organizaciji i kontroli impulsa. Ipak, muzika može biti moćan alat u podršci njihovom razvoju. Kada se pravilno pedagoški primeni, ona pomaže deci da poboljšaju fokus, produže pažnju i razviju strpljenje. Ono što će vam iskusni pedagozi reći je da deca koja imaju problem sa poremećajem pažnje vrlo često imaju i nerazvijen ritam, što se ogleda u tome da nisu u stanju da prate ritam koraka i muzike i da u tačno određeno vreme, artikulisano, pokretima ponove zadati obrazac. Vrlo često se ova nesposobnost ne uzima za ozbiljno, čak se retko i primeti, a zapravo može biti ključ u razrešenju većeg problema.

Zamislite situaciju u kojoj već preumorni roditelji, po ko zna koji put, detetu kažu: Smiri se, slušaj, možeš li da se ponašaš kao… Kada ta ista deca dođu na čas muzike, iskusni pedagozi će uočiti da kada se zada jednostavan ritmički obrazac koji treba ponoviti u tačno određenom trenutku, sa svega dva, tri pokreta, ta deca će najčešće imati višak pokreta i retko u pravom trenutku. Prva stvar koju muzički pedagog treba da uoči je da li dete dobro razume/čuje zadati obrazac, i da li je motorički spremno da ga ponovi. U zavisnosti od toga prelazi na sledeće korake, koji najčešće podrazumevaju učenje aktivnog slušanja i rad na finoj i krupnoj motorici.

Kako ritam i igra poboljšavaju fokus i strpljenje

Muzika aktivira obe hemisfere mozga, podsticanjem sinhronizacije i poboljšanjem sposobnosti procesuiranja informacija. Osim toga, ritam može delovati kao unutrašnji metronom, pomažući deci da organizuju misli i pokrete. Kada dete aktivno učestvuje u muzičkim aktivnostima, razvija:

• Koncentraciju – Fokusirajući se na ritmičke obrasce i melodije, dete vežba produžavanje pažnje.
• Samokontrolu – Prateći tempo i dinamiku muzike, uči da prilagodi sopstvene reakcije.
• Strpljenje – Muzika je proces koji zahteva ponavljanje, što pomaže u razvoju upornosti.
• Motoričke veštine –Muzičke igre, baš kao i sviranje instrumenta, uključuju koordinaciju pokreta i zvuka .

Sviranje udaraljki i sviranje telom: Idealan trening za fokus i ritmičku kontrolu

Sviranje udaraljki smatra se najboljom antistres terapijom na svetu. Sviranje telom, koje služi kao udaraljka, još je bolji način kontrole stresa jer ima i dodatne kvalitete: razvoj fine i krupne motorike, govora, lingvistike uopšte i socijalizacije. Sviranje udaraljki i sviranje telom pružaju deci priliku da kroz igru razvijaju kontrolu pokreta i pažnju. To je idealan način rada jer daju trenutnu povratnu informaciju – ako dete udari u bubanj ili pljesne rukama u pogrešnom trenutku, odmah prepoznaje grešku.

Sposobnost da se prati puls deluje kao unutrašnji metronom i pomaže samoregulaciji, čime deca bolje organizuju pokrete, misli i emocije. Ponovljeni ritmički obrasci mogu umiriti hiperaktivnu decu, dok brže ritmičke igre mogu kanalisati višak energije na pozitivan način.

Primeri muzičkih igara za koncentraciju i strpljenje

Možda niste razmišljali na ovaj način, ali, i kao roditelji, čak i bez muzičkog znanja možete učiniti mnogo na razvoju pulsa, produžene pažnje i strpljenja svoje dece:

• Insistiranje da se ulicom korača zajedno, istim korakom dovešće do stabilnijeg unutrašnjeg pulsa.
• Praćenje (jednostavnih) ritmičkih obrazaca razvija kod dece sposobnost primanja i reprodukcije informacija kroz auditivnu i motoričku stimulaciju.
• Igre u kojima postoji zadatak da se u određenom trenutku stane ili nešto uradi, imaju za cilj jačanje kontrole impulsa i fokusa, što će dovesti do bolje discipline i razmišljanja unapred.
• Tapšalice (body percussion) imaju za cilj unapređenje koordinacije, kao i jačanje radne memorije i koncentracije.
• Igre u kojima treba sačekati svoj red biće od koristi za razvoj strpljenja, pažnje i slušanja.

Kako pedagozi koriste muzičke igre u radu sa decom sa ADHD-om?

Mnogi nastavnici i pedagozi uključuju muzičke igre u svoje časove kako bi pomogli deci sa problemima sa pažnjom da poboljšaju fokus i samokontrolu. Na primer:

• Ujednačen puls pomoći će deci da se umire i usklade svoje pokrete, misli i energiju.
• Umesto verbalnih naredbi, kratki ritmički signali pomoći će mudrim pedagozima da privuku pažnju deci.
• Predvidivi ritmički obrasci pomažu deci da se osećaju sigurnije i organizovanije.
• Individualni i grupni rad – Kombinovanje solo i timskih aktivnosti omogućava detetu da se izrazi, ali i da nauči pravila zajedničkog rada.

Naučna potvrda – dugoročni efekti muzike

Poslednjih tridesetak godina je veza između muzike i ranog kognitivnog razvoja dece česta tema naučnicima, pa ono što muzičari znaju iz iskustva, sada dobija naučni okvir. Studije pokazuju da deca sa ADHD-om koja učestvuju u muzičkim aktivnostima razvijaju bolje veštine planiranja, organizacije i kontrole impulsa jer se povećava neurološka povezanost između regija mozga koje su odgovorne za pažnju i donošenje odluka. Muzika, takođe, stimuliše lučenje dopamina, neurotransmitera koji igra ključnu ulogu u regulaciji pažnje i motivacije. Budući da deca sa ADHD-om imaju niži nivo dopamina, bavljenje muzikom može pomoći u povećanju njihove motivacije i sposobnosti koncentracije. Muzička obuka poboljšava radnu memoriju i povećava sposobnost filtriranja ometajućih stimulusa, što je ključno za decu s ADHD-om koja često imaju problema s fokusiranjem.

Zaključak

Muzika, a posebno ritmičke igre, sviranje udaraljki i tapšalica, mogu biti moćan alat u podršci deci sa poremećajem pažnje. One im pomažu da razviju fokus, strpljenje i kontrolu impulsa, a istovremeno im pružaju zadovoljstvo i osećaj postignuća. Najveća prednost je što i roditelji i nastavnici mogu lako implementirati ove igre u svakodnevne aktivnosti i učiniti učenje zabavnim i efektivnim. Ovako osmišljene i planirane aktivnosti daće mogućnost deci da razviju svoje kapacitete onda kada je to potrebno, sa saznanjem da će rezultati biti dugoročni.

Bim Bam muzičke radionice, knjige, igre, materijali kao i obuke, biće vaš saveznik za rad sa decom kojima treba pružiti posebnu pažnju pametnim izborom aktivnosti, kao i znanjem o ovom problemu. Stojimo vam na raspolaganju na brzim linkovima.

Marijana Milošević

Bim Bam

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.