Možda ne znate, ideja o Bim Bamu je nastala kada sam pročitala da je britanski premijer tražio od Parlamenta da pronađu način kako da se pomogne roditeljima dece uzrasta do 2 godine da se sa njima maze, čitaju i pevaju. Delovalo je nestvarno da je za to potrebna obuka, ali je isto tako bilo jasno da će ovakva potreba biti brzo prepoznata i kod nas.

Bim Bam je bio moj izazov. Moja provera da li je sve ono što u knjigama piše i ono što pričam na seminarima istina. Od trenutka kada su moja prva dva bebirona, Sergej i Vanja, kročila u Bim Bam, bilo je jasno da knjige greše. Rezultati su brži, lakši i dugoročniji. Pri tom je proces zabavan, izazovan, inspirišući. Nema neuspeha samo mnogo učenja. Trebalo je mnogo toga isprobati, pobediti ego, biti dosledan u čuvanju vrednosti, osetiti šta prija deci, šta roditeljima a šta meni i naći put. Kasnije je bilo lakše, kada izgradiš stav zasnovan na činjenicama, kada kongruentno govoriš, misliš i osećaš. Onda kao rezultat imaš nasmejanu decu koja ti se raduju, onda pamtiš Stelu, Hanu, Isidoru, Jakova, Aleksu, Matiju, Konstantina... Bude ti srce puno kad pomisliš da si nekoga naučio strpljenju, smirenosti, upornosti a otvorio vrata umetnosti.

Nakon 6 godina Bim Bama zahvalna sam i deci i roditeljima, tetkama i bakama, koji su verovali da je u vrtiću kasno, da su prve tri godine ključne za razvoj. Zahvalna sam sebi jer sam verovala da Bim Bam nije mesto gde ćeš zaraditi platu već mesto gde ćeš da rasteš zajedno sa decom.

Sergej i Vanja su ovog proleća završili prvi razred. Pametni, uporni, svoji. Baš kao i Bim Bam.

Marijana Milošević Simić
Bim Bam

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.