U proteklih dvadesetak godina, često se raspravljalo o uticaju muzike na performanse u kognitivnim, verbalnim i senzorimotornim zadacima. Studije su pokazale različite rezultate, ali jedna stvar ostaje jasna: muzika ima značajan uticaj na dečje obrazovanje. Istraživanja su pokazala da deca koja su aktivno uključena u muzičko obrazovanje tokom dužeg perioda definitivno postižu bolje rezultate u školi.

Studije su bile fokusirane na to da li kontinuirano, aktivno učestvovanje u muzici tokom dužeg vremenskog perioda dovodi do boljih školskih rezultata. Kakva god da je studija bila, statistika pokazuje da postoji direktna veza između muzičkog obrazovanja i intelektualnih performansi.

Na šta sve utiče muzičko obrazovanje?

Istraživanja analiziraju dugotrajno muzičko obrazovanje tokom detinjstva i adolescencije i njegov uticaj na razvoj kognitivnih veština, školskih ocena, ličnosti, raspodele vremena i ambicije, uključujući podatke o socijalno-ekonomskim faktorima. Rezultati sugerišu da adolescenti sa muzičkim obrazovanjem imaju bolje kognitivne veštine i školske ocene, kao i da su savesniji, otvoreniji i ambiciozniji. Ovi efekti ne razlikuju se u zavisnosti od socioekonomskog statusa.

Osim toga, podaci pokazuju da su učenici koji su svirali instrument postizali značajno bolje rezultate na testovima kognitivnih veština u odnosu na drugu decu. Osim toga, nalazi ukazuju da muzika poboljšava kognitivne i nekogitivne veštine više od dva puta u poređenju sa dodatnim aktivnostima kao što je sport, gluma ili ples.

Adolescenti sa muzičkim obrazovanjem pokazali su se otvorenijim i savesnijim od drugih, iako ova karakteristika nije uvek povezana sa druželjubivošću. Zanimljiv je i podatak da su učenici koji su svirali instrument bili 18% više motivisani za pohađanje univerziteta.

Kako socio – ekonomski status utiče na rezultate dece?

Često se socio – ekonomski status dece dovodi u pitanje kada je muzičko obrazovanje tema istraživanja. Mnogi su mišljenja da deca višeg socio – ekonomskog  statusa imaju bolje uslove za učenje pa im je dodatno muzičko obrazovanje pristupačnije. Ipak, rezultati pokazuju da su učenici iz porodica sa niskim socio – ekonomskim statusom imali su dvostruko veće povećanje ambicija za pohađanje univerziteta u poređenju sa svojim vršnjacima iz visokih socijalno-ekonomskih sredina.

Iako je moguće da deca sa visokim IQ-om imaju veću motivaciju za učenje sviranja instrumenta, istraživanja su odbacila teoriju o prethodnim razlikama. Socio-ekonomski status može uticati na predispoziciju za muzičko obrazovanje, ali analize pokazuju da muzičko obrazovanje ostaje statistički značajno čak i bez obzira na prihode roditelja.

Trajanje muzičkog obrazovanja

Rezultati pokazuju da je ključni faktor trajanje muzičkog obrazovanja. U trećem razredu, gde se može očekivati da deca imaju malo muzičkog iskustva, nema značajne razlike u školskim performansama između onih koji sviraju instrument i onih koji ne sviraju. Međutim, u kasnijim razredima (npr. šesti razred), gde je verovatno da deca imaju više muzičkog iskustva, školske performanse u “muzičkoj” grupi su značajno bolje. Smanjenje prosečnih ocena od trećeg do šestog razreda, prema tvrdnjama nastavnika, može se objasniti povećanim pritiskom i stresom u školi. Ipak, deca sa muzičkim obrazovanjem održavaju bolje školske performanse tokom perioda od 4 godine u poređenju sa kontrolnom grupom bez muzičkog obrazovanja.

Trajne promene u strukturi mozga