Magični koraci u osvajanju slobode

Sloboda je stanje uma. Svako je doživljava na svoj način. Nekome je sloboda samoća, nekome manjak obaveza, planova i autoriteta, nekome minimalno vezivanje, nekome fleksibilnost. I ko zna šta još. Sloboda je i stvar odluke. Mogućnost da promeniš svoja ponašanja, okruženje i navike i da dozvoliš sebi da biraš. Ali, slobodu možeš da osvojiš samo ako shvatiš da ti je potrebna.

To kako sebe doživljavate i opisujete, može za vas biti i zatvor i sloboda.

Srećna okolnost je to što sami sebe možete osloboditi u svakom trenutku. Od određenih ljudi, obaveza, pritisaka, tuđih želja i očekivanja, posla i ustaljenih navika. Svako to može, pitanje je samo kada će mu sloboda, i u kakvom obliku, biti potrebna. Meni se najčešće javljaju oni koji bi rado zamenili pritisak na poslu nekom vrstom slobode, ma šta ona svakome od njih značila. Nekome je više slobodnog vremena, nekome moć odlučivanja. Nekome sloboda da bira kolege, nekome fleksibilnost radnog vremena. Jer, nismo svi isti. Meni je, na primer, fleksibilno radno vreme veoma visoko na listi prioriteta, dok nekom drugom to uopšte nije važno. Ima onih kojima kolege ne prijaju i samo zbog njih bi promenili radno okruženje. Ne daju im dovoljno slobode da samostalno odlučuju o načinu rada, brzini, kvalitetu.

Nedostatak slobode se na različite načine manifestuje. Možda ste nekad čuli da neko kaže da ga posao ili ljudi guše, nesvesno stavljajući ruku na grudi. Ili da im puca glava. Možda im lupa srce, ili vidite promenu boje kože dok pričaju o poslu. Čujete u govoru nervozu, strah ili paniku. Osetite neprijatnost. Sećam se da sam, pre nego što sam dala otkaz na televiziji, objašnjavala doktorki homeopati kako uvek posle doručka imam jako probadanje u stomaku, verujući da imam problem sa varenjem. Kada me je pitala kako mi je na poslu, opisala sam kako se osećam kao da sam u nekoj kartonskoj kutiji. Mogu da se pomeram ali ne mogu da iz nje izađem. Ne mogu da raširim ruke, stalno udaram o zidove. Nemam slobodu da uradim ono što znam i umem. Momentalno je povezala vreme kada imam bolove sa odlaskom na posao i rekla da moram što pre da nešto menjam. I promenila sam. Promenila sam posao.

Kod slobode u poslu važna je još jedna, a to je odsustvo očekivanja i svakodnevnih rezultata. Moram priznati da mi u Bim Bamu imamo tu privilegiju da imamo mala očekivanja na jednom času ali velika kada se gleda daleko unapred. Kako to izgleda? Tako što nam je najvažnija stvar na svakom susretu sa decom da nauče barem jednu stvar tog dana i da odu nasmejani. Ta jedna stvar je možda baš mala – da prepoznaju neku muzičku oznaku, instrument, kompoziciju, da nauče deo pesmice ili prepoznaju kompozitora, ali, kada se to desi na svakom susretu, dobijate ogroman rezultat na dugoročnom planu. A dete koje nasmejano ode sa časa, vratiće se nasmejano. Tu vrstu slobode ja ne samo da dajem mojim kolegama trenerima već na njoj insistiram.

Nije lako ni biti slobodan. Kada si u poslu sam i svoj, kada imaš punu slobodu da radiš kada hoćeš, koliko hoćeš i kako hoćeš, najlakše ćeš sam sebe da zarobiš. Najbolji način da se to ne desi je disciplina, odgovornost, vizija i planiranje dugoročnih ciljeva. Disciplina za svaki dan, odgovornost da misliš na sutra, vizija da sanjaš godinama unapred i planiranje kako bi se ti snovi ostvarili.

BB feed(1)I pored toga što nam je sloboda uvek u vrhu liste vrednosti vezanih i za posao i za privatni život, vrlo često je nemamo. Nekada je odbacimo, nekada je ne cenimo, nekada je ne dajemo. A nekada je i ne prepoznamo. I onda živimo kao divni kanarinac u zlatnom kavezu. Imamo krila ali ne i prostor gde bi leteli. A onda, kada prođe previše vremena od kada smo zarobljeni u kavezu, lako se može desiti da, i kada se oslobodimo, krila ne slušaju. Uvuče se strah u nas i počnemo da sumnjamo da li uopšte umemo da letimo. Tada je osvajanje slobode možda i najvažnije. Da se, tako ranjivi, ipak upustimo u let. Iako znamo da ćemo možda pasti, mnogo je važnije saznanje da smo probali i dobili bar neki mali rezultat. A onda disciplinovano vežbati, raditi, trenirati, stvarati, sve dok ne postanemo dovoljno snažni da više i ne razmišljamo, već samo letimo.

Ponekad nas privid slobode toliko zaslepi da nismo u stanju da prepoznamo da slobodu ni nemamo.

Zato proveravajte. Često i uporno. Koliko vam treba, kada i gde, kome je dajete i od koga dobijate. Koliko vam prija. Čim osetite da vam nedostaje, stanite i razmislite da li treba nešto da promenite.

Setite se, sloboda je stvar odluke.

Na vama je da odlučite.

Marijana Milošević

Bim Bam

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s