U poslednjih desetak godina, obrazovanje se tiho menja. Ne menjaju se samo planovi i programi, menjaju se metode. A sve češće vidimo da se menjaju i nastavnici. Sve češće prepoznajemo izuzetne pojedince koji uče da prvo razumeju sebe i primećuju drugog, da ne reaguju impulsivno, već svesno. Predavače koji uče da postanu podrška, a ne prepreka u učenju. I ove godine, na Bim Bam Konferenciji postajemo takvi predavači.
U prvih 1000 dana života, mozak deteta se razvija neverovatnom brzinom. To je vreme kada se uspostavljaju milioni sinapsi, a iskustva iz tog perioda ostavljaju duboke i dugoročne posledice. Stres u ovom periodu može oblikovati arhitekturu mozga, naročito utičući na amigdalu – deo mozga koji je odgovoran za detekciju opasnosti i kontrolu emocija. Dok se većina roditelja fokusira na ishranu i fizički razvoj, mnogi ne znaju da su emocionalna sigurnost i ritam svakodnevice jednako važni za pravilan neurološki razvoj.
U poslednjih 50 godina, prosečno trajanje pažnje kod dece značajno je opalo, dok je broj informacija kojima su izložena vrtoglavo porastao. Kako muzika može pomoći roditeljima i muzičkim pedagozima u prevazilaženju ovih prolema?
U proteklih dvadesetak godina, često se raspravljalo o uticaju muzike na performanse u kognitivnim, verbalnim i senzorimotornim zadacima. Studije su pokazale različite rezultate, ali jedna stvar ostaje jasna: muzika ima značajan uticaj na dečje obrazovanje. Istraživanja su pokazala da deca koja su aktivno uključena u muzičko obrazovanje tokom dužeg perioda definitivno postižu bolje rezultate u školi. Evo šta kaže nauka o vezi između muzičkog obrazovanja i intelektualnih performansi.
U današnje vreme, sve češće se susrećemo s decom koja pokazuju otpor prema učenju i odbijaju angažovanje u aktivnostima koje zahtevaju čak i najmanji trud. Ovo ponašanje često izaziva zabrinutost kod roditelja i nastavnika, ali je važno razumeti da postoje različiti uzroci ovakvog stava prema učenju. Samim tim i različita rešenja.
Muzički centar bim bam 