Kada roditelji razmišljaju o muzičkoj školi, radionici ili časovima, najčešće očekuju isto: vežbanje, disciplina, note, nastupi. Pitaju se šta će dete dobiti od nastavnika, programa, škole. Ali, retko se pitaju, i retko im se to kaže, šta će dete dobiti od muzike.
Od prvih otkucaja srca u maminom stomaku, dete uranja u svet zvuka. Muzika je jedan od prvih jezika koje dete razume – čak i pre govora. Ali rana muzička stimulacija nije samo „lepa aktivnost“. Ona je – kako nauka sve više potvrđuje – temelj uspešnog razvoja mozga i učenja. Kako mi muzičari to koristimo?
U svetu koji sve više ceni brzo znanje i kratke forme, često zaboravljamo da najdublje promene u dečijem razvoju dolaze iz iskustava koje uključuju telo, emocije, igru i muziku. Baš to je srce filozofije Bim Bam konferencije, jedinstvenog događaja koji iz godine u godinu okuplja edukatore, stručnjake i roditelje sa prostora bivše Jugoslavije, sa ciljem da podsete: muzika je mnogo više od pevanja i sviranja – ona je alat za oblikovanje pažnje, empatije, koordinacije, jezika, obrazovanja i unutrašnje ravnoteže deteta.
U prvih 1000 dana života, mozak deteta se razvija neverovatnom brzinom. To je vreme kada se uspostavljaju milioni sinapsi, a iskustva iz tog perioda ostavljaju duboke i dugoročne posledice. Stres u ovom periodu može oblikovati arhitekturu mozga, naročito utičući na amigdalu – deo mozga koji je odgovoran za detekciju opasnosti i kontrolu emocija. Dok se većina roditelja fokusira na ishranu i fizički razvoj, mnogi ne znaju da su emocionalna sigurnost i ritam svakodnevice jednako važni za pravilan neurološki razvoj.
U poslednjih 50 godina, prosečno trajanje pažnje kod dece značajno je opalo, dok je broj informacija kojima su izložena vrtoglavo porastao. Kako muzika može pomoći roditeljima i muzičkim pedagozima u prevazilaženju ovih prolema?
Muzički centar bim bam 